Прва дискотека у нашој земљи

Прва дискотека у Југославији и једна од првих у Европи, отворена је 24. априла 1967. године у Београду.

Мало је познато да је Београд, као пионир у освајању слободе на ноћном трону, заправо стециште дискотека на Балкану, па не чуди што многи сматрају да на читавој земаљској кугли нема узбудљивијег ноћног живота од београдског

Пре 54 године, када су у питању дискотеке Београд, Лондон, Париз и Милано су били једини градови Европе који су могли да се похвале њиховим постојањем.

Прва дискотека у нашој земљи, отворена је у Светогорској улици у главном граду. Оно што је чини посебном јесте чињеница да је управо она прва која је настала на потезу од Трста до Владивостока. Врло је вероватно да сте и сами оверили плесни подијум популарне дискотеке код Лазе Шећера, не знајући какву историју има.

Оно чиме се Београђани посебно поносе јесте београдски ноћни живот који је почео да се гради давне 1967. године, када су отворена врата првог ноћног клуба на целом Балкану. До идеје о оснивању дискотеке је дошла група младих која се у подруму зграде на адреси Светогорска 17 скупљала да слуша плоче, међу којима је био и Лазар Шећеровић, чукунунук Јеврема Грујића, српског политичара.

Идеја се родила када се један од оснивача прве дискотеке у Београду нашао у Паризу где се упознао са чарима најпознатије дискотеке “Кастел”. По угледу на њу, покренута је дискотека код Лазе Шећера која у почетку није имала име, те су јој име дали сами посетиоци назвавши је по једном од оснивача.

Од 24. априла 1967. године, када се отворила прва дискотека у Београду, месецима је била главна тема на улицама главног града. Данас, у кући у којој су се некада окупљале највеће ведете Европе и Холивуда, живи човек који је и отворио легендарну дискотеку о којој се врло мало зна.

Дискотека у Београду Код Лазе Шећера је отворена “под покровитељством” Кошаркашког клуба “Црвене звезда”, јер у то време није смело бити приватног и приватника. Из тих разлога је Дискотека код Лазе Шећера имала три сувласника, а кошаркашки клуб је био само покриће, па су за дискотеку постојале чланске карте самог клуба коју су имали сви редовни посетиоци.

Када је у питању Београд дискотека га је прославила учинивши да у то време престоницу посете бројне холивудске и европске звезде попут познате Џуди Денч, Алена Делона, Шарла Азнавура, Омара Шарифа и Џули Кристи, као и многи други.

Прве вечери по отварању дискотеке у Београду, неки од главних гостију су били познати београдски интелектуалци, попут управнице Атељеа 212 Мире Траиловић, Јована Ћирилова, редитеља Јовице Аћина, чувеног песника надреалисте Душана Матића и сликара Ивана Табаковића.

Тих година, када је отворена београдска дискотека, снимале су се бројне копродукције у Авала филму, па је тада престоница била у кораку са великим белим светом, те не чуди што се многи присећају прве дискотеке у Београду као клуба који је био раме уз раме са Европом.

Српска балерина Локица Стефановић је била задужена за плесни подијум и најзанимљивије кореографије. Аутори познате представе “Коса”, Радо и Рагни су били једни од главних посетиоца прве дискотеке у Београду, који су је издвојили као најбољу, те су се проводили у њој до раних јутарњих сати.

Иако је имала, данас незамисливо чедно радно време, од 18:20 до 01:00 после поноћи, прва дискотека у Београду код Лазе Шећера била је врло посећена, а журке су се настављале и након рада дискотеке у апартманима који су се налазили изнад подрума, а на које су били позвани само одабрани.

Прва дискотека у Београду је несумњиво представљала друштвено социолошки феномен. Уз одличну музику и загарантован провод, дискотека је демократизовала забаву – девојке су могле да дођу саме да играју, проведу се, без тога да је морао да их прати дечко или брат.

Иако су се у дискотеци пуштале најновије плоче из Париза и Лондона, у Београду су се слушале песме које до тамо још нису стигле, попут музике чувене групе Procol Harum и песме “Ноћи у белом сатену”. Дух са запада који је стигао у Београд преко филма, музике и моде, допринео је да млади осећају да заиста припадају Европи.

Од када се отворила прва дискотека Београд су посећивали људи из свих крајева света, али је дискотека трпела велики притисак јавности. Новински наслови су углавном били негативни. Иако је била главна тема града, после годину дана успешног пословања, прва београдска дискотека Код Лазе Шећера је затворена.

Сматрало се да дискотека квари напредну социјалистичку омладину тог доба, те је вест о затварању прве дискотеке на Балкану красила насловне стране новина, обогаћено негативним коментарима. Године 1968. је прво забрањена музика, затим и играње, па је затварање дискотеке било неминово.

Упркос томе, и након забране рада дискотека је наставила да окупља београдске боеме, па су се с времена на време организовале приватне и тематске журке за позване и одабране. Данас, дискотека живи неки другачији и нови живот кроз приватна окупљања Лазе Шећеровића, али засигурно и кроз сећања на веселе шездесете које су Београд ставиле на листу држава које су имале прве дискотеке света.