Раде Драинац

Српски писац Радојко Јовановић, познат као Раде Драинац, боем, бунтовни анархоиндивидуалиста, вечити путник заљубљен у далеке хоризонте, рођен је 26. августа 1899. године.

Драинац је био представник космополитске струје у српској поезији између Првог и Другог светског рата. Стварао је као део модернистичних тежњи.

Рођен је у сиромашној породици у селу Трбуњу у Топлици, учио школу у Крушевцу и Француској.  Године 1922. покренуо је часопис Хипнос. Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Од 1926. живео je у Паризу, где je свирао виолину као пратња уз неме филмове. Услед болести, вратио се у Србију. Као новинар листа Правда путовао је и писао из већине држава Балкана, по блиском Истоку, Русије, Француске, Пољске, Грчке, Румуније, Летоније и Шведске.

По мобилизацији, учествовао je у борбама око Ужица. Под оптужбом да је комуниста, крајем 1941. су га ухапсили четници, али био je пуштен на молбу виђенијих Топличана.

Од 1942. боравио je у санаторијуму код Соко Бање, где га je повремено посећивао Иво Андрић. Са туберкулозом у поодмаклом стадијуму, вратио се у Београд, у Државну општу болницу, где je умро 1. маја 1943.

Драинац је био познат и као боем.

Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу, уз рецитацију његове песме „Нирвана“ од стране глумца Миливоја Живановића.

У Прокупљу се налази биста Драинца. У Удружењу књижевника Србије у Београду, постављен је барељеф са његовим ликом, септембра 2013. године. По њему су названи Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље и Награда Драинац.

Историчар књижевности и универзитетски професор Јован Деретић описао је Драинца као ”градског песника” и са критичког становишта је писао позитивно о његовом раду.

Аутор је непосредних лирских исповести. Дела: збирке песама „Модри смех“, „Еротикон“, „Лирске минијатуре“, „Дах земље“, приповетке „Срце на пазару“, роман „Шпански зид“.