Времеплов

Шандор Петефи, рођен као Србин, умро као Мађар, аутор песме која се и данас пева уз тамбурице

Мађарски писац и револуционар српског порекла мајор Шандор Петефи, погино је 31. јула 1849. године  у бици код Шегешвара.

Петефи је био реформатор мађарске поезије, у коју је унео народни дух. Рођен је 1823. као Александар Петровић, од оца Србина и мајке Словакиње, али је касније помађарчио име.

С 15 година је постао војник, а у револуцији која је избила 1848. био је један од њених јунака.

Прве песме је написао као гимназијалац и убрзо постао најомиљенији и најчитанији мађарски песник. Писао је и новеле, романе и драме.

Један је од најистакнутијих мађарских лирских уметника. Снажно је утицао и на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.

Као водећи песник мађарског романтизма, он је и најзаслужнији да је мађарска поезија позната у свету. Иако је страдао веома млад, оставио је значајно књижевно дело. Одушевљен његовим писањем Јован Јовановић Змај је на српски језик превео и препевао двадесетак Петефијевих песама.

Петефијево певање одликује једноставност и непосредност, обогаћено мотивима из народног живота:

На крај села чађава механа,
из ње штрчи коса нећешљана.
Нећешљана од силнога пића,
то је кућа сеоских младића.

Из кафане пијан ја излазим,
чудновате улице налазим.
Лево, десно, нигде мога стана,
ој, улице ала си пијана!

Гле мјесеца што се накривио,
на једно је око зажмирио.
А друго је сасвим затворио,
срам га било и он се напио!

Тко то лупа на мој прозор тако,
зар ви момци не знате полако?
Мој Миленко лег’о је да спава,
од те муке заболи га глава!

(На крај села чађава механа. Препев Јована Јовановића Змаја)

Дела: роман „Крвниково уже“, поезија „Изабране песме“, „Петефијеве песме“, „Апостол“, „Витез Јанош“.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Види такође
Close
Back to top button
Close
Close