Соња Савић – њене филмске реплике и даље се изговарају
Српска глумица Соња Савић рођена је 15. септембра 1961. године у Чачку. Глумом је почела да се бави у аматерским трупама, а дебитовала је на филму „Лептиров облак“ 1977. године.
На Факултету драмских уметности у Београду, дипломирала је 1982. године у класи професора Миње Дедића, заједно са: Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем и другима.
Филмским улогама у току осамдесетих година „Живети као сав нормалан свет“, „Уна“, „Шећерна водица“, „Давитељ против давитеља“, „Балкански шпијун“, „Чавка“ изборила је статус звезде домаћег филма, креирајући улоге изван одређеног фаха, али увек са препознатљивим личним печатом.
За главну улогу у филму „Шећерна водица“ добила је Златну арену на фестивалу у Пули, 1984. године. За улогу у филму „Живот је леп“, 1985. године награђена је на фестивалу у Венецији. У музичком споту Мирослава Илића, за песму „Волео сам девојку из града“, снимљеном 1987. године, играла је фамозну Девојку из града.
У току деведесетих година ређе се појављивала на филму, али је, и поред тога, остварила неколико значајнијих улога: „Ми нисмо анђели“, „Увод у други живот“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“. Била је активна и као редитељка – „Први српски техно водвиљ“, „Супернаут – Београд андерграунд“, „Плеј“, „Чекајући Годоа“ и последњи филм „Шарло те гледа“.
Велики повратак на глумачку сцену уследио је после улоге у филму „Хлеб и млеко“ 2001. године, награђеног „Златним лавом“ у Венецији. Филм „Југ-југоисток“ у којем је играла, добио је награду београдског ФЕСТ-а „Небојша Ђукелић“.
Последњу улогу остварила је у филму „Забрањена љубав“, а гледаоци су имали прилике да је гледају и у ТВ серији „Вратиће се роде“. Пред крај живота се посветила снимању авангардних филмова.
Преминула је 23. септембра 2008. године у Београду, а сахрањена је у селу Доња Горевница.