Станислав Којић уочи промоције монографије „Ново Брдо са околином“: Настављам тамо где је стао Атанасије Урошевић
Ако је љубав према завичају дефиниција за патриотизам, онда је родољубље које се везује за стваралаштво Станислава Којића аксиом који је сам по себи тачан те је његово даље доказивање сувишно.
Да воли родну груду и крај из кога је поникао доказао је са чак 13 монографија у којима је исписао љубав према роду, језику, обичајима, култури, политици, спорту, биљном и животињском свету. Не смета му што га називају пописивачем Косовског Поморавља, напротив, он се тиме поноси док наставља да корача стопама чувеног географа, антропогеографа и ентолга из ових крајева Атанасија Урошевића.
Уочи промоције научно-истраживачког рада преточеног у монографију „Ново Брдо са околином“, интервју са Станиславом Којићем започињемо у једној од грачаничких кафана. Обојица смо се сложили да и новинари и књижевници тај амбијент најпријатније доживљавају.
- Након монографије о селима из околини Витине и Гњилана на ред је дошао и у новобрдски крај. Сигуран сам да си се поново нашао пред великим изазовом и да није било једноставно сакупити све податке. Колико си дуго радио на терену? На свакој страници нове монографије уочава се уложен труд и много препешаченог терена.
Безмало пет година сам на терену Новог Брда и ту сам прикупио огромну грађу која је представљена у монографији „Ново Брдо са околином“. Протеклих година ја сам темељно радио на овој монографији, обухватио сам временску период од близу 800 година као и сва села која су припадала старој општини Ново Брдо. Обухватио сам и све родослове. Истраживао сам све што је интересантно из области историје, традиције, културе, географије, просвете, здравства, али сам се осврнуо и на археологију, архитектуру, спорт и све што је од животног значајан за ову средину. Могу, без устезања да кажем да први пут имамо свеобухватни садржај који је везан за општину Ново Брдо. Ово је у неку руку енциклопедија Новог Брда за период од 800 година у којој свако може да пронађе део себе и институција које су постојале од средњег век па све до наших дана.
- После Атанасија Урошевића, а пре тебе, да ли се још неко усудио да на овај начин истражи и пише о Новом Брду и околни и о селима из околине Гњилана?
На жалост, нико после Атанасија Урошевића није радио овај посао. Он је ово радио у периоду од 1920. – 1930. године на подручју Горње и Доње Мораве и Новобрдске Криве Реке, односно Косовског Поморавља. Ето, после готово 90 година ја се бавим овим истраживањима и настављам тамо где је професор Урошевић стао јер он је уједно мени био и узор али и повод одрадим приказ стања на терену после безмало једног века.
Плодотворан аутор
Истраживачком делатношћу Станислав Којић се бави више од тридесет година. Почео је као студент, а са завршетком студија 90 година интензивно је сакупљао податке о флори и фауну Горње Мораве где је у књизи „Биогеографија Горње Мораве“ забележио више од 1 300 врста биљног и животињског света. Као директор Основне школе урадио је монографију школе у Врбовцу са околином, а 2010. године написао је монографију „Клокот са околином“. Две године касније, из штампе излази нова монографија „Партеш и Партешани“ која је настала коауторски са Владимиром Стојановићем. Монографију „Коретиште и његова традиција“ написао је 2013. године након чега се ређају монографије: „Станишор, Драганац и Горњи Макреш“ – 2014. године, Епитафа Косова и Метохије „Душе с мирисом босиљка“ – 2015. године; „Доња Будрига и Церница“ – монографија, 2016. године. Године 2017. из штампе излази нова монографија „У сенци косовских божура“ која се односи на села Шилово, Кметовце и Врбица; Монографија „Низ жубор Шаранске реке“ у којој су обухваћена села Понеш, Паралово, Горњи Ливоч и Лабљане излази 2018. године. Монографија „Век Гимназије у Гњилану 1920. – 2020. излази поводом значајног јубилеја те школе, а прошле године је поводом 50 година техничке школе у Витини штампана Којићева монографија „Техничка школа Витина 1971.– 2021. године.
Многе моје монографије користе и студенти и професори као извор за своје научне радове
- На овом терену пуне 22. године сведочимо одсуство државе. Под тим, између осталог, подразумевам да званично није одрађен попис да становништва после рата. Знамо да је су Срби попис који су организовале косовске институције 2011. године бојкотовали. Деценију пре тога су Албанци бојкотовали српске пописиваче, тако да то иде у прилог тврдњи да је твоја монографија вредна и показује колико си ти имао захтеван посао, колико си можда некима олакшао посао, јер се пред нама осим монографије, која представља значајан научно- истраживачки рад, налази и вредан документ.
Многи ме и доживљавају као пописивача Косовског Поморављајер у својим књигама обухватам и статистичке податке о миграцији становништва у свим селима које сам обрађиваои кроз литературу. Користио сам се подацима из области Бранковића из 1455. године па све до званичног пописа из 1981. и незваничним подацима из 1991. затим 2001. и 2011. године. Статистика није сасвим поуздана, а као што знамо многи се нису пописивали и својевремено су Албанци бојкотовали попис 1991. године, а касније Срби нису желели да се попишу када су Албанци организовали свој попис. У неку руку ја сам евидентирао све чланове породица, имам и табеларни преглед исељавања, затим наводе где која породица и са колико чланова живи, када су исељени. Могу слободно да кажем да ће ова књига бити драгоцени документ многима, а да наведем чињеницу да од 13 монографија које сам до сада написао, све до једне су заступљене на сајту Академија те их многи студенти и професори користе као изворну литературу у раду.
- Евидентно је да се у протеклих 10 година много променила демографска структура на територији општине Ново Брдо, тамо су углавном старачка домаћинства, наследници који су се одселили враћају се како би имања продали Албанцима, млади одлазе, такво стање бележе новинари. Шта сте ви уочили? Пет година сте на терену и да ли се слика општине Ново Брдо, онда кад сте започели истраживање, разликује од слике који имамо на крају истраживања?
Драматичне су промене у новобрдској општини, а нарочито са формирањем нове општине (према плану Мартија Ахтисарија о децентрализацији – прим аут.) Управо та запажања која сам ја изнео констатовао је и публициста и новинар Ђорђе Јевтић који је написао у рецензију да је књига доказни материјал за историју и за националну одговорност. С обзиром на то да имамо паралелно две институције система, а да се број Срба алармантно смањује то је забрињавајућа статистика за ово подручје.
- Не познајемо се дуго али предосећам да ово није све од тебе, да се нећеш зауставити код монографије „Ново брдо са околином“?
Прво бих желео да позовем ваше читаоце, а посебно оне који живе на територији општине Ново Брдо да у понедељак 20. јуна у 18 часова дођу на промоцију монографије „Ново Брдо са околином“. Промоција ће се одржати у Културно – просветном центру „Божидар Митровић Шандор“ у Шилову у оквиру „Видовданских свечаности“ и биће то прилика да они који су заинтересовани питају шта их занима у вези књиге и истраживања или да купе књигу по промотивној цени.
Могу сада слободно да најавим и то да је у припреми монографија која се односи на основне школе гњиланског среза за период од 1919. до 1941. године. Надам се да ће она технички бити спремна за штампу после Нове године. То није све, радим и на новој монографији „Кусце некада и сада“, а припремам и монографију о Гимназији у Косовској Каменици која за две године обележава јубилеј 60 година рада, ето то је за сада то… и даће Бог… (смех)
БИОГРАФИЈА
Станислав Којић је рођен 1964. године у Витини, са породицом живи и раду у Врбовцу. Дипломирао је природно – математички факултету у Приштини и радно је ангажован у просвети. Добитник је бројних награда и признања за свој научно истраживачки рад. Новинарством се бавио у периоду од 1989. – 1991. године када је био дописник Радио Приштине из Витине, а и данас пише за бројне часописе и портале и сарађује са медијским кућама.
Иван Миљковић
