Svetosavci kosmetski deca su Kralja Milutina
Prolaze novembarski dani, slave se nižu kao porodična, i seoska okupljanja, ili hodočašća u manastire Kosmeta. Ali slava Kralja Milutina u Gračanici ove godine uznosi emocije na poseban način. U taj dan osećali smo duboko da smo i posle sedamsto godina, mi oni isti, potomci predaka pod nebom koje zakriljuje Gračanicu.
Tu smo pod kupolom Milutinove zadužbine. Pomakla se s mesta nije. Ni mi nismo koren oštetili. Ovde smo i u školi pred kojom je bista Milutinova. Tačno sto pedeset godina proticale su reke đaka kao voda u reci Gračanki. Oticala je voda, prolazile su vojske, osvajači, tlačitelji kao one mutne bujice nekad što su plavile bašte i šljivake, a ostajalo je svetlo nebo i glatko kamenje u reci. Ostajale su generacije podmlatka pod kupolama Gračanice.
Učitelj Josif Popović u prvoj generaciji đaka među „devet anđela“ upisao je i Josifa Spasića iz Sušice. Potonji učitelj i mladi pop Josif Spasić Rajkovčanin proizveden je u protu 1907. godine, a za namesnika vladike Nićifora-1910. godine. „Iako je 1911. godine učestvovao u postavljanju crkvenog zvona (u Prištini) i imao sukob sa zaptijama, bio je u deputaciji za doček turskog sultana Mehmed Rešada V, između ostalih turskih velikodostojnika, sa Potom Aksentijevićem, kafedžijom. Sultan je proti Josifu dao na poklon muštiklu i srebrnu tabakeru za cigarete sa natpisom na poklopcu „Rešad“, ugraviranim ćirilicom i turskom azbukom.“(„Priština, Prištevci i vreme“ RT Vulićević, str 89.)
Prota Josif je bio omiljen pop prištinski. Pamtili su ga oni između dva rata jer od udovica nije hteo da uzme ni paru kad sveti vodicu. Pamte ga i oni posle rata, kada je dolazio u komunističke domove da u tajnosti preseče slavski kolač. Poživeo je prota duboku starost. Deca su ga odvela za Beograd. „Poslednjih godina života, svaki rođak koji je došao da poseti starca, podsećao ga je na Sušicu. Ispunili su mu želju i poveli ga na put. Kada su stigli u Gračanicu iako slab, u kućnim patikama, hitro je ušao u oltar. Među Sušičanima se svega sećao, svakog domaćina je redom pitao, a oni zadovoljni što je među njima, svaku mu čast ukazali.Ubrzo posle toga je umro. Pošto su mu u Beogradu održali opelo, sahranjen je na groblju u Prištini, gradu u kome je više od pola veka služio Bogu i svome narodu. Na nadgrobnoj ploči bez krsta piše: “Josif Spasić, protojerej-prosvetitelj narodni učitelj i prvoborac NOB-a 1872-1959“. (Isto, st. 91)
O proti Josifu Spasiću i drugim znamenitim domaćinima, prosvetiteljima, esnafima i nacionalnim radnicima pisao je Gračančanin Janićije Popović. I Zarija Popović. I danas Ratko Popović. Nastavljaju nezaborav zemaljski i dr Stojan Sekulić, pamtimo pokojnog Tomislava Sekulića, političara naših teških vremena. U neizbrojanom pokoljenju Popovića, devojčica Helena slavi kralja Milutina i kazuje stihove na svečanoj Akademiji povodom 150 godina gračaničke škole „Kralj Milutin“. Sa svojim drugom Andrejem Mihajlović, Helena Inić uz pomoć nastavnika, napisali su i komponovali himnu svoje škole. Helena deli Letopis škole. Za buduća vremena. Na Akademiji je svaki zvuk, svaka reč svaki pokret toliko svečan i uznesen do nebesa četrnaestog veka. Dostojanstveni nastup brojnog hora Milutinove dečice, tačka ansambla Venac i nestvarno lepršanje belih Milutinovih malih balerina, ostavlja publiku u duhovnom ushićenju i sa suzama ganuća, suzama lepote.
Gde je narod, tu je i pastir njihov. Mitropolit Teodosije govorio je na Akademiji.
Liturgija pod svodom zadužbine kralja Milutina, trenutak kada nas je pričestio kao zalog za život večni i kao pastir dobri. Besedio nam je o kralju Milutinu kao jednom od najvećih pastira koji su proslavili Boga kao našeg stvoritelja i promislitelja. Kralj Milutin, Stefan Uroš II, koji je imao ljubav nesebičnu, spremnu na žrtvu prema rodu svome, koji je spreman na žrtvu radi carstva Božjeg. Oni koji daju ono što su primili od Gospoda, čine to nesebično. Kralj Milutin je podizao hramove i bolnice, sveštene obitelji, njega na ovaj dan slavi Banjska, Bogorodica Ljeviška i mnogi drugi hramovi. Tako ova obitelj uspravno stoji, živa obitelj kao i sve obitelji u rodu hrišćanskom, gde se neprestano služi sveta Liturgija. Sveti Kralj Milutin i njegov brat Dragutin, kao i njihova majka sveta Jelena mole se za nas. Zato trajemo, zato opstajemo. I škola koja traje, puna đaka, uči decu da budu dobri ljudi, da jednom budu pastiri novim generacijama. Sudbinski smo vezani sa našim svetinjama jer je uz svetinje naša duša živa, a dok je nas i naše svetinje će trajati.“ I govorio nam je o ljubavi sestrinstva koje nas svojom ljubavlju i molitvom prima, odakle god dolazimo.Svi to izobilno osećamo, nosimo sa sobom gde god da odemo. Duhom uvek ostamo tu, uz svetinju, uz Kralja Milutina i Majku Božju.
Tako počinju naša sabiranja, narodni sabori. Ubrzo posle kralja Milutina sabrali smo se u Zočištu da proslavimo svete Vrače Kozmu i Damjana. U Prizrenu smo proslavili svetog Georgija. U Svetim Arhangelima kraj Prizrena proslavili smo svetog Arhangela Mihajla, a do početka posta još i svetog Stefana Dečanskog u Dečanima. Jovana Zlatoustog slavimo u domovima. Čekaju nas još i Joanikije Devički u Deviču i sveti Nikola u Gorioču do Božića. Obnovljeni i oboženi hrlimo u susret svetom ocu Savi.
Našim sabranjima dokazujemo da u trpljenju trajemo i opstajemo. Zemaljski dani se nižu, vreme prolazi brzo i strašno ali mi znamo da „Zemaljsko je za malena carstvo…“ Škola nam je Kralj Milutin, a naručje Oca Nebeskoga.
Radmila Todić Vulićević
