Трагом славне историје: Од Улпијане, преко Велетина до Новог Брда легенде живе са народом и кроз топониме

Улпијана је био важан град на Царском путу, а легенда о њој као „Бедем граду“ и месту надомак кога је краљ Милутин подигао цркву и данас је жива у народу. Забележио ју је Бранислав Нушић, приредио професор Владимир Бован у једној од својих књига а она је занимљива по томе што се у њој помињу топоними који и данас постоје.

Српски краљ Милутин повео је рат са латинским краљем како би спасио своја два сина. Легенда каже да му је се крај потока на месту Сејаце– данашње Сеоце (између Грачанице и Ливађа) у сну приказало да ће чобанче помоћи да спаси своју децу. Пастирче је, казује даље легенда, било из Старог Села, што је био древни назив за данашње Лапље Село.

Чобанче је српском краљу дало упутство да удари мачем на место из кога ће одмах потећи вода, те да том водом окупа своја два сина. 

„То место је данашња чесма која се налази у пољу крај пута између Грачанице и Лапљег Села где и данас вода без престанка тече“, казује Бранкица Костић директорка Народне библиотеке у Грачаници.

Мајка је краља Милутина саветовала да у знак захвалности Богу што је пронашао своје синове подигне цркву. У сну се краљу глас јавио да кад се пробуди погледа у облак и какв буде видео такву црву да сагради. 

„Тако је Свети Краљ Милутин саградио Грачаницу, лепу и узвишену као да је са самог облака и неба Божја рука спустила ту.  Место са кога је краљ позвао чобанче и где му је стигао глас какву црву да подигне и данас се зове се Гласновик“, прича Костићева. 

Топоними који се овде спомињу устаљени су у нашем народу, нарочито код староседелачког становништва које овде поседује имања која и даље обрађује.

„Имамо још много топонима које су забележили путописци, мештани, учитељи. Све те легенде, бајке или скаске, све што је у вези са нашом историјом и прошлошћу налази се у књигама, а Библиотека је место и кућа памћења. Како бисмо спознали своју будућност која се темељи на прошлости морамо посећивати библиотеке. Као што посећујемо храмове где окрепљујемо своју душу молитвом, тако морамо посећивати и библиотеке како би укрепили свој ум и своје тело“, прича Бранкица Костић.

Јањево и Велетин значајна места крај „царског друма“

Важно место на царском друму, југоисточно од Грачанице и североиточно од Липљана било је Јањево које игра важну улогу у средњовековној српској дражави али је прет тога било и важан рудник у Римском царству. Археолошки остаци у њему пронађени потврђују да је још у време Римљана рударство била значајно развијено те да су се грађани бавили ископавањем руда.

Становништво су чинили Срби и Саси, а од 12. и 13. века захваљујући привилегијама добијеним од Немањићи место насељавају Дубровчани.

„Најзнаменитији Јањевац за нашу причу је патријарх Пајсије Јањевачки.

Срби су овде живели до до друге половине 19 века“, открива историчар Александар Гуџић.  

Војно утврђење крај царског друма које је штитило прилазе руднику –  Ново Брдо и контролисало пут који је водио до овог средњовековног града било је Велетин изнад Грачанице.

Ако измузмемо врх Шар планине, Велетин је највиша тачка на централном делу Косова. У подножју је и најкраћи пут за Ново Брдо које је на 1100 метара надморске висине, а ово извишење је можда мало ниже.

„Свакако доминира околином. Стратешки положај и значај не доводе се у питање јер поглед одавде „пуца на читаву косовску котлину“ која се види „као на длану“. По лепом времену поглед досеже све до Звечанске тврђаве“, говори Алексанадр Гуџић.  

Ново Брдо – рударски центар и значајан град средњовековне Србије

Магистралом поред Грачаничког језера пут нас даље води до Новог Брда. Средњовековно утврђење, град – рудник бројао је 17 православних цркава и три манастира. Посебно се издваја митрополија која је „господарила“ осталим црквама на територији некадашње старе Липљанске епископије, јужних делова Косова и Биначке Мораве.

Храм је подигнут средином 14. века и био је дограђен у време Деспота Стефана Лазаревића, касније и под Бранковићима 1455. године.

Богомоља је страдала у земљотресу и остала у рушевинама до данашњих времена али се и на основу темеља може сагледати њена монументалност и величина.

Митрополија је била импозантна грађевина од тридесет метара која је имала чак три олтара.  Врата су постављена ка западу, а олтар на истоку. Све нам то говори да се ради о великом Православном здању.

Новобрдска Црква Светог Николе грађена је у стилу базилике попут Дечана, Сопоћана и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место. Овде је столовао митрополит Никанор, а постојала је и штампарија која је касније пренета у манстир Грачаницу.

Године 1455 првог јуна, Турци су  после бројних опсада и напада освојили град. Тада су посекли све најистакнутије новобрђане, 320 дечака и младића одвели у јањичаре, a 704 девојке и младе жене међу собом разделили. Митрополију су претворили у џамију. Остаци минарета које је дограђено крај темља древне цркве и даље су уочљиви.

У настојању да присвоје, представе или је припишу такозваној косовској културној баштини Прштинске власти су у пролеће 2019. године, након радова на новобрсој  тврђави, реконстурилале и катедралну цркву Светог Нилоле. Представљено је да је она католичка, постављена је и табла, а догађај су озваничили тадашњи премијер Косова Рамуш Харадинај и амбасадор Немачке у Приштини Кристијан Хелт чија је земља обезбедила новац за овај пројекат.

 Међу делегацијом која је 2019. године у друштву Харадинаја и немачког амбасадора обавила богослужбени чин у цкрви на Новом Брду био је и барски бискуп. После много, много година, први пут је за барског бискупа изабран je Албанац, а не Србин католик и видите каква је то историјска подударност, некада је барски бискуп обавестио да је црква српских владара претвроена у џамију а данас је барски бискуп био да служи у српској православној цркви“, каже новобрдски парох Стево Митрић.  

Постојала је и католичка „Сашка црква“ у коју је одлазило католичко становиништво: Саси, Дубровчани и Которани, али се она налазила ван градских зидина пар километара ниже. Њени темељи су и данас уочљи изнад села Бостане у општини Ново Брдо.

Ново Брдо није био само град рудара и занатлија већ и банкара, лекара, глумаца и писаца.

Тодор Милошевић, Вукоје Ивановић и извесни Милосав били су први глумци тога доба. Српски средњовековни песник грчког порекла Димитрије Кантакузин живео је у Новом Брду.

Књижевник и дијак, преписивач српских књига Владислав Граматик рођен је 1430. године у Новом Брду. До наших дана сачувале су се четири његове рукописне књиге.

Важно је споменути и Григорија Цамблака, напониње професорка српског језика и Књижевности из Јасеновика код Новог Брада Валентина Ристић.

„Цамбалк је у једном спису о Јовану Рилском оставио сведочанство о животу балканских народа о смутним временима која су наступила, тешком животу и неснађености балканских народа у том историјском тренутку“, каже Ристићева.

Додаје да је такође значајан и Константин Михаиловић из Островице који је оставио сведочанство и пружио информације о томе како функционишу турска војска и јаничари са надом да ће то послужити за неки ослободилачки поход. Село Константина Михаиловића, Островица налазило се на обронцима Велике Планине. Он није рођен у Новом Брду већ у селу од кога осим писаног данас није остао сачуван ни један други материјални траг.

„Старим царским друмом“ је телевизијски серијал репортажа од четири епизоде у трајању од 25 минута у продукцији портала Ризница. Пратећи траг „Царског друма“ аутор серијала износи историјске чињенице, говори о друштвено политичким приликама тог раздобља правећи компарацију са садашњим  тренутиком.

Серијал је подржало је Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије. Емитије се на програмима ТВ Мост – Звечан, РТВ Пулс – Шилов0, РТВ Грачаница, Грачаница, РТВ Мир – Лепосавић.

(Ризница)