„Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“ орило се Грачаницом, Ранилугом, Великим Ропотовом

Орила се Химна светитељу и оцу Сави широм Косова и Метохије, свуда где има деце или само свештеника. „Где су два или три у Моје Име сабрана“…

Чланице Кола српских сестара Ниш провеле су Савине дане само у пар косовских административних и школских центара.

У Средњој саобраћајној школи која је из Приштине измештена и има седиште у матичној школи Краљ Милутин у Грачаници свечаност је уприличена уочи празника. На дан  ће ученици и професори присуствовати литургији и принети славски колач оцу и учитељу Сави.Чланице Кола су радо и традиционално виђене гошће на свечаностима ове школе. Сусрет је срдачан и близак.

Њихова приредба носила је специфичан наслов „Тесла, искра Савина“ и имала је два сегмента. Историју Немањића, родитељске бриге, неслогу браће, одлазак родитеља за сином у манастир, помирење браће на Јеванђељу, приказали су дечаци ове „мушке“ школе… Само је једна девојка била са њима, али су у казивању били сви заветно речити и јаки. У једнаким мајицама исти…

Други сегмент  доказује да је Никола Тесла светосавски Србин, увек поносан на своје корене. Ове године обележава се 150 година од рођења великог генија, тако да су их овом приликом повезали  истоветним духом. Посебно ће уприличити јавни час „Тесли у част“, али овај дан уноси толико радости у срца публике да је осећање лепоте употпуњено.

Ученици су и музички талентовани, тако да су они који су се на почетку мачевали, отпевали „Пећка кандила“, а сасвим на крају уз звуке клавијатура, хармонике и саксофона неколико кола одиграли су заједно ученици, професори и гости.

Клицање Светом Сави настављено је у Дому културе где је одржана Светосавска академија. Владика Пахомије врањски био је уважени гост поред локалних политичара. Културно просветна заједница Србије сваке године додељује признање „Ђорђе Лекић“ по једном заслужном просветном раднику са Косова и Метохије. Ове године значајно признање припало је проф др Сунчици Денић, рођеној у Угљару на Космету. Живи у Врању где предаје на Педагошком факултету, на катедри за језике и књижевност. Члан је Српског књижевног друштва и потпредседник Матице Српске за Јужну Србију. Објавила је више  збирки поезије, роман, и научно теоретске књиге.

Сунчица Денић казивала је Беседу о светом Сави, поново нас подсећајући на животни пут нашег оца и просветитеља и поуке које нам је оставио.

У наставку Академије стихове су казивали песник Мирослав, Цера Михајловић и девојчица Хелена Поповић.

У музичко- сценском делу учествовале су девојчице балетске школе; весело и зналачки одиграле су кореографију „Пахуља“. Потом су ученици Средње музичке школе у Лапљем Селу и студенти Факултета уметности Приштина, са привременим седиштем у  Косовској Митровици извели  неколико нумера свирајући на клавиру, хармоници и на флаути.

Девојке са мастер студија, окупљене у ено групу у градској ношњи и дивних школованих гласова, отпевале су неколико косовских песама.

После свечане литургије у манастиру Грачаница, на Савиндан чланице Кола српских сестара, кренуле су пут Великог Ропотова. Домаћин има је читава Средња медицинска школа из Гњилана, са седиштем у В. Ропотову,  на челу са директорком Јасмином Арсић која је упутила позив.

Школа је заправо смештена у згради Дома културе. У невеликој сали за приредбе стало је свих 340 ученика ове школе, родитељи и гости. Деца су стајала у дну слабо замрачене сале. Простор су загревале две омање кварцне грејалице и пећ на дрва коју је приљежни члан колектива ложио читаву ноћ.  У салу се улази право из дворишта, а напољу је провејавао свег.

Лепа деца у народним ношњама рецитовала су, певала и играла. Кроз игроказе и кратак видео филм који је урадила професорка Јелена Марковић, наизглед исто, али увек ново слово о светом Сави. Ту су деца из издвојених одељења у Шилову и Пасјану. Кореографије ентузијасте професора Станислава Којића изводе деца из удаљеног Врбовца.  Младе професорке Слађана Живковић и Славица Арсић,  уложиле су љубав и ентузијазам. Сви заједно- огроман труд.

Срце се пуни лепотом, речју и песмом. За кратко се заборави да је библиотека школе у подруму. Недавном донацијом лепо опремљен кабинет за практичну наставу води професор Ивица Јовановић који са осмехом и оптимизмом прича о плановима. Кабинет је у посебној зградици, опет адаптираној, а кров дели са школском администрацијом. Учионице су у основној згради, зборница уређена и украшена фотографијама значајнихлекара Србије и света. Директоркина канцеларија је у трећем простору, адаптираној шупи. Тоалети су издвојени и напољу. За ученике поред чесме, а за професоре у другој бело окреченој шупици.

Ни једног тренутка се не може осетити сажаљење,нема жалопојке док  кроз травнато двориште идете од једног до другог простора. Напротив, све је толико уредно, медицински бело и лепо, да само дивљење расте.  Безпоговорно достојанство и радост сусрета. Косовско гостопримство.

 Сви професори су пришли да поздраве госте: монахињу Серафиму, чланице Кола, настојатеља манастира Драганац оца Јустина, његовог сабрата Лазара, својски и срдачно, јер они живе заједнички живот. Свештеник Александар,  члан је њихових домаћинстава. Домаћин славе  професор Владан Коцић  који путује из Сврљига, припремио је скромно послужење како је ред.

Секретар Кола српских сестара Ниш, Мирјана Младеновић, уручила је директорки дар,  уметничку слику светог Саве, рад студенткиње  Факултета уметности у Нишу, Александре Милутиновић.

Настављено је неформално дружење, гостопримство и ноћење код породице Арсић да би изјутра била сервирана домаћа пита и топло кравље млеко тек помужених крава. Млада домаћица која је наставиларед и рад своје мајке и свекрве зове се Бојана.

Посета манастиру Драганац, који је ту близу, био је непроцењив дар за гошће. Благослов игуманије, мати Теодоре и вечерња служба у капели круна су овог путовања светом Сави у част.

 Радмила Тодић  Вулићевић