Васељенски сабор у Никеји на коме је осуђено криво Аријево учење

Први васељенски црквени сабор који је сазвао римски цар Константин Велики у Никеји завршен је 25. агуста 325 године. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар.

Сабор у Никеји био је сазван да отклони забуну коју је својим кривим учењем створио Арије, свештеник из Александрије.

Он је, наиме, распростирао учење, као да је Христос у времену створен од Бога, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је 318 светих отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио Никејски симбол вере, који је доцније допуњен на Другом васељенском сабору као Никејско-цариградски симбол вере.

На Првом васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: Св. Николај Мирликијски, Св. Спиридон, Св. Атанасије, Св. Ахилије, Пафнутије Исповедник, Св. Јаков Нисивијски, Макарије Јерусалимски, Александар Александријски, Евстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски, и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: Осија Кордовски, Теофил Готски, Сесилијан Картагенски, и други.

Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђење Симбола вере. Осим тога, Сабор је утврдио и време празновања Васкрса и прописао је 20 разних канона.

Спомен и похвала светим оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред Духове, или у седму недељу по Васкрсу.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button