Велики Петак и изношење плаштанице у Грачаници

Вечерње Великог Петка и изношење плаштанице служено је у манастиру Грачаница у присуству већег броја верника.

Плаштаница се износи у току појања стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем и крстом на средину храма на посебан сто. Прилазе јој свештеници и монаштво и народ, сви чине дубоки наклон пред њом, спуштајући се на колена како би челом дотакли под, а затим целивају плаштаницу, јеванђеље и часни крст. 

Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христовим телом, непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази и представа скидања са Крста и полагања у гроб, као и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована.

Оригинална Плаштаница Господа Исуса Христа је платно, саткано од лана са примесама памука. У њу су ученици  Господњи заједно са Јосифом Ариматејским завили тело Исуса Христа одмах по скидању његовом са Крста. У првим вековима хришћани су је тајно чували, а кад су престали прогони хришћана њу су чували византијски императори и дуго није показивана народу.

После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века.

Православни на Велики Петак строго посте или ништа не једу, нити пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде.

У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима.