Ризница лица

Веште руке могу све

Браћа од стричева Александар и Горан Цвејић из Старог Грацка код Липљана умећем и вештим рукама, од поквареног аутомобила и мотора, направили су возило на три точка назвавши га „трајк“.

Задњи део Аудија 80 купљен је на отпаду, а остали делови су сакупљени од других четвороточкаша и двоточкаша, објашњава Горан (32) показујући нам возило.

Сниматељ: И. Миљковић

„Мотор је од голфа двојке, мењач од голфа двојке, задњи део ата је Ауди 80, амортизери од голфа, опруге од мерцедеса, фарови и мигавци од трактора, лимарија је направљена од кутија осам пута пет, волан и управљач од ланаца, ретровизори, мигавци од скутера. Значи, има од свачега по нешто“, објашњава Горан

Горан и Александар су у ствари заљубљеници у моторе, нису имали новац за двоточкаша, па су се досетили да направе нешто по чему ће бити препознатљиви у селу, али и шире.   

У необичног троточкаша двојица спретних младића уложила су неколико месеци труда, каже Александар Цвејић.

Сниматељ: И.Миљкоић

„Ја себе и свог  брата сматрам мајсторима и то изузетним мајсторима, тако да смо хтели нешто да направимо кад изађемо у свет где ће сви да нам се диве. Мени је отац био механичар и то јак и чувени механичар, тако да је мог брата учио, а ја сам учио од брата пошто сам ја остао млад без оца, нисам стигао од њега да учим али сам учио од брата“, прича Александар.

Након неколико месеци рада у мајсторској радионици дошло је и време да се њихов изум представи јавности. Њих двојица су „трајком“ кренули и у ноћне изласке.

Сниматељ: И.Миљковић

„Нисмо ми то правили због девојака, то смо правили, што би рекли код нас за наш ћеф. Тако да то што се тиче девојака, имамо ми наше знање не треба нам мотор за девојке“, прича Александар.

Убрзо су дошли на идеју да би троточкаш био одлична прилика да се њима провозају младенци у свадбеној колони, а тако би могао да се заради и неки динар.

„Треба на атест да се тера. Иначе ишао сам за Гуштерицу у Лапље Село с њим, нису нас дирали полицајци, само нас поздрављају кад нас виде, као кад пролази Тито“, прича кроз осмех Горан.

Горан и Аца су водили рачуна да возило буде функционално и безбедно. До најситнијег детаља све је морало да штима.

Несвакидашњи троточкаш је нарочито погодан за градску вожњу јер не троши више од 4 литара плина, а брзина коју може да развије је и до 170 километра на час.

Да ли је „трајк“ све што Горан и Аца могу или се ту неће стати.

„Искрено да вам кажем, брат је имао идеју да правимо хeликоптер, али ја нисам био за то зато што ја нисам смео да га тестирам. Ја сам му рекао помоћи ћу ти, али га ти вози, ја нећу“, говори Аца кроз смех.

Прича браће из Строг Грака показује да многе ствари не треба бацати, да се и од старог може направити нешто ново у шта веште мајсторске руке могу удахнути нови живот.  

Иван Миљковић

Тагови
Прикажи још
Back to top button
Close
Close