Војвода Петар Бојовић

Српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. у Првом светском рату, рођен је 16. јула 1858. године.

Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у српско-бугарском рату 1885. се истакао храброшћу у борбама на Врапчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда /Димитровград/.

У Првом балканском рату 1912. и 1913. је, као начелник Штаба Прве армије, изузетно допринио победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио je бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата.

 У Првом светском рату је командовао Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. Након мучког напада Бугара 1915. с неупоредиво слабијим снагама их је спречио да продру на Косово, што је – уз потпору црногорске војске с другог бока – омогућило одступање српске армије преко Албаније.

У јануару 1916. је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ.

Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног српској војсци, у априлу 1918. је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је после пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче немачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара.

На челу Прве армије 1. новембра 1918. ослободио је Београд. Умро 1945. године у главном граду Србије.