„Записи из Македоније“ – књига настала у муци, с муком живи и сведочи о трагедији Срба између обала Егеја и Вардара

После Београда и Скопља публици у Грачаници представљена је књига „Записи из Македоније“ Милутина Станчића – збирка путописа и репоратажа насталих током две деценије на простору данашње Северне Македоније. Обилазећи трагове Срба, аутор је повезивао славну прошлост  која сеже до Немањића, са тужном садашњицом у којој се Срби као мањина боре да сачувају идентитет.

„Са много историјских података и са валидним увидима у комплексност актуелне ситуације аутор успева да ослика српску судбину на просторима које је историја наградила славом и херојским победама српске војске, а садашњост заборавом на прагу нестанка и асимилације…“ наведено је у рецензији издања.

С’ тим у вези“ истричар Александар Гуџић је приметио:   

„Читајући књигу не можемо а да себи не поставимо питање шта данас знамо о српском културном наслеђу у Македонији, о херојским биткама српских четника који су ратујући с турским војницима и бугарским комитама бранили српски национални идентитет, о војницима који су на простору данашње Северне Македоније страдали у Првом светском рату, о знаменитим Србима који су обележили један период наше историје и дали значајне личности из области просвете, војне историје спорта и културе“, рекао је Гуџић говорећи о књизи Милутина Станчића.

Милутин Станчић, записивач славне прошлости и тешке садашњости Срба у Северној Македонији, фото Ризница

Аутор није дозволио да се приче из Старе Србије – Вардарске Маћедоније препусте забораву, оне сведоче трагедију српског народа између обала Егеја и Вардара, рекао је политиколог Стефан Филиповић.

„Књигу смо слободно могли да назовемо и траговима Срба у Северној Македонији јер данас између Егејског мора и Вардара Срба има само у траговима и демографски и политички и културолошки. Њихова материјална култура је под земљом, а нематеријална је покрадена и фалсификована, уз сву част и поштовање нашем народу и његовим културним и политичким првацима који у поседње време покушавају да направе некакву промену, а ми се надамо да то заиста може уродити плодом“, рекао је Филиповић.

Фото: Ризница

Сведочанство које дубоко захвата наше постојање и трајање у Македонији и неумољива факторграфску садашњост важни су и дубоки нивои књиге Милутна Станчића, оценио је књижевник и новинар Живојин Ракочевић.

„Књигу би комотно могли да назовемо македонске тишине јер сваки текст Милутина Станчића намеће једну врсту тишине и како је та тишина уско повезана са нашим незнањем о Македонији, незнањем о слојевима живота у њој, незнањем о присуству наше духовности и културе у Македонији. Милутин о томе у највећем броју текстова и говори у реченици: испрепадани властитим незнањем“, приметио је Ракочевић.

Биографија

Милутин Станчић је рођен 1980. године у Скопљу. Дипломирао је македонску и јужнословенску књижевност и српски језик на Универзитету Свети Кирил и Методије у Скопљу. Један од оснивача Културно – информативног центра Срба у Македонији – „Спона“, у оквиру којег уређује истоимени информативни портал и часопис „Слово“. Био је дописник из Македоније за лист „Спорт“, чији је издавач компанија Новости, новинар у Македонској радио телевизији при редакцији на српском – Видик. Објављивао текстове у Националној ревији Србија, Геополитици, Политици. Активно учествује у раду хуманитанре организације „Срби за Србе“. У два мандата био је директор Управе за развој и унапређење образовања припадника мањих заједница у Македонији, а за време првог мандата 2019. године, издејствовао је да се у основне школе у Македонији уведе изборни предмет језик и култура Срба.

Више од 40 записа нашло је место у књизи којој је Станчић, како је открио, много пута мењао наслов. Вешто се, признаје, клонио дневно политичког наратива, фокусирајући се на бележења сведочења о битисању у датом простору како би избегао задирање у идентитетске разлике.

„Када ми локални клисар у једном селу отвори цркву и каже да се зове Душан, у том нашем споразумевању и неразумевању – тишини, то је било довољно. Он ми је показао цитате из чланака „Политике“ настале тридесетих година прошлог века са свим именима покланих и поубијаних људи у том селу. И данас у том Прилепском пољу битишу људи који су некада били Срби. Они скривају шајкаче и српске заставе али ће вам тражити аутограм од Новака Ђоковића или се распитати за могућност да можда отпутују до Београда и одгледају неку утакмицу. Управо у томе се огледају њихова прозаична тишина и идентитески коров“, истакао је Станчић.   

Алудирајући на чињеницу да службеници тзв. „Косовске царине“ нису дозволили аутору да унесе већи број издања које је понео на грачаничку промоцију, књижевник Живојин Ракочевић је рекао да су „Записи из Македоније“ књига која је настала у муци и која са муком живи, због чега јој се и постављају препреке на прелазу Ђенерал Јанковић.  

„Тиме што је препознају на граници значи да она има своју вредност, своје време и своју будућност. Све ове границе које су нам постављене, постављене су зато да на њима стрепимо ми, обични људи, на њима стрепи и књига, само не криминалци“, закључио је Ракочевић.

 Користећи се бројним историографским изворима али и етнографским и географским студијама, аутор је истовремено читаоцима открио и неке заборавњене или заметнуте историјске чињенице.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button