Завршена девета Призренска летња духовна школа: Овде се поново крштавамо сузом

Крајем прошлог месеца, студенте са различитих факултета, не само из наше земље већ и дијаспоре али и републике Српске и Црне Горе, окупила је девета Призренска летња духовна школа коју, сада већ традиционално, организују Одбор за верску наставу при Патријаршији у Београду и Епархија рашко – призренска. 

Удара звоно на цкви Свете Недеље под призренском поткаљајом. Позива на литургију. У овом делу Призрена који су некада бројно насељавали Срби, данас их има мало али су трагови њихове дуговековне културе уочљиви на готово сваком кораку.

Порту малене камене цркве са најлепшим погледом на град и Бистрици испунила је младост. Овога пута то нису призренски богослови, они су на летњем распусту, већ студенти из уже Србије, Црне Горе, Републике Српске, расејања.

После литургије коју је служио владика новобрдски Иларион, у задужбини Марка Мрњавчевића, из епске тредиције познатијег као Краљевић Марко, из двадесетак грла одјекнула је песма о хиљаду молитава Господу, спаљеним храмовима и једној сузи Косова…

Сестра Злата, монахиња која се сама брине о цркви Свете Недеље у призренској поткаљаји, трудила се да свако буде послужен и угошћен. У традиционалној ношњи, у кошуљи од призренског платна коју је око струка красио свилени појас, у дугој антерија од црвне свила украшене златним гајтаном, погачом и сољу госте је по призренски, „аерлија нека је и на помоћ нека је,, дочекала Јасмина Савић.

„Много ми је драго што смо се окупили овим лепим подоводм, да се мало послужимо и да се подружимо, а да се деца упознају са градским призренским духом који је јако специфичан и који има своје законитости“, прича Јасмина.

Из задужбине Краљевића Марка па низ уске калрдмисане сокаке пут је преко каменог моста групу студената водио у други храм, већи и по години изградње још старији. Упркос дивљој градњи и тежњи да је од погледа заклоне убрзо се пред студентима појавила  Богородица Љевишка задужбину светог краља Милутина и даље ненарушене лепоте која пркоси више злим него добрим минулим вековима.  

После Љевишке уследио је програм који су припремили студенти у Богословији.  

Милица Боровчанин, студенткиња књижевности из Сокоца у Републици Српској каже да се млади са доласком у Призренску духовну школу наново крштавају.

„Крштавамо се сузом, јер овдје су сузе неизбјежне, а своје име даје нам Метохија даје нам овај град и ја сам до прошле године била Милица, а сада сам Милица призренка“, рекла је ова девојка.  

Програм студената у Богословији пратио је и владика новобрдски Иларион.

„Ова наша омладина која је дошла баш због своје дубоке везаности са традицијом, сведоче пуноћу једног младалачког полета али и једне дубоке утемељености ономе што је наше биће које је везано за цркву за живога Господа Христа. Једино могу да кажем да будемо Богу захвални што смо овде и да се радујемо и да ће ова наша радост бити све већа, као време и године пролазе“, рекао је о владика.

Из Богословије пут је водио у обилазак саборног храма Светог Ђорђа. На путу до њега неизбежан је пролазак крај Синан пашине Џамије сазидане од камена срушеног манастира Цара Душана Светих Архангела. Неизбежна је гужва крај шадрвана и звуци сада другачијег града.

Отац Дарко Николић који је водио групу студената каже да је и девета Призренска духовна школа испунила свој циљ као и оне претходне.

„Наш програм им омогућава да боље упознају Косово и Метохију и нашу културно историјску баштину али и да кроз један неформални вид образовања стекну искуство и знање о томе шта заправо јесте аутентичан живот цркве, наше национално, духовно и културно предање и да на конкретан и личан сусрет са Богом и са овдашњим светињама отркију сами Косово“, рекао је парох Дарко Николић.

Пун утисака био је и Александар Петровић, студент из Лознице који је први пут на Косову и Метохији.

„Ову школу сматрам јако корисном из разлога што ћемо се вратити себи а људи ће и схватити да овде слободно може да се дође и да ће нас наши људи дочекати оберучке. Временом сам схватио да долазак овде доноси и дозу одговорности јер ипак је неко ово оставио нама, ми смо били успавани и искрено се надам да ће се Срби чешће и чешће враћати и да смо као народ на добром путу“, рекао је млади студент из Лознице.

Током седам дана, студенти су обишли Дечане, Пећку Патријашрију, Грачаницу, манстир Драганац и на крају Црну Реку цркву у пећини у којој се подвизавао Свети Петар Коришки. 

Иван Миљковић