Završena deveta Prizrenska letnja duhovna škola: Ovde se ponovo krštavamo suzom

Krajem prošlog meseca, studente sa različitih fakulteta, ne samo iz naše zemlje već i dijaspore ali i republike Srpske i Crne Gore, okupila je deveta Prizrenska letnja duhovna škola koju, sada već tradicionalno, organizuju Odbor za versku nastavu pri Patrijaršiji u Beogradu i Eparhija raško – prizrenska. 

Udara zvono na ckvi Svete Nedelje pod prizrenskom potkaljajom. Poziva na liturgiju. U ovom delu Prizrena koji su nekada brojno naseljavali Srbi, danas ih ima malo ali su tragovi njihove dugovekovne kulture uočljivi na gotovo svakom koraku.

Portu malene kamene crkve sa najlepšim pogledom na grad i Bistrici ispunila je mladost. Ovoga puta to nisu prizrenski bogoslovi, oni su na letnjem raspustu, već studenti iz uže Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, rasejanja.

Posle liturgije koju je služio vladika novobrdski Ilarion, u zadužbini Marka Mrnjavčevića, iz epske tredicije poznatijeg kao Kraljević Marko, iz dvadesetak grla odjeknula je pesma o hiljadu molitava Gospodu, spaljenim hramovima i jednoj suzi Kosova…

Sestra Zlata, monahinja koja se sama brine o crkvi Svete Nedelje u prizrenskoj potkaljaji, trudila se da svako bude poslužen i ugošćen. U tradicionalnoj nošnji, u košulji od prizrenskog platna koju je oko struka krasio svileni pojas, u dugoj anterija od crvne svila ukrašene zlatnim gajtanom, pogačom i solju goste je po prizrenski, „aerlija neka je i na pomoć neka je,, dočekala Jasmina Savić.

„Mnogo mi je drago što smo se okupili ovim lepim podovodm, da se malo poslužimo i da se podružimo, a da se deca upoznaju sa gradskim prizrenskim duhom koji je jako specifičan i koji ima svoje zakonitosti“, priča Jasmina.

Iz zadužbine Kraljevića Marka pa niz uske kalrdmisane sokake put je preko kamenog mosta grupu studenata vodio u drugi hram, veći i po godini izgradnje još stariji. Uprkos divljoj gradnji i težnji da je od pogleda zaklone ubrzo se pred studentima pojavila  Bogorodica Ljeviška zadužbinu svetog kralja Milutina i dalje nenarušene lepote koja prkosi više zlim nego dobrim minulim vekovima.  

Posle Ljeviške usledio je program koji su pripremili studenti u Bogosloviji.  

Milica Borovčanin, studentkinja književnosti iz Sokoca u Republici Srpskoj kaže da se mladi sa dolaskom u Prizrensku duhovnu školu nanovo krštavaju.

„Krštavamo se suzom, jer ovdje su suze neizbježne, a svoje ime daje nam Metohija daje nam ovaj grad i ja sam do prošle godine bila Milica, a sada sam Milica prizrenka“, rekla je ova devojka.  

Program studenata u Bogosloviji pratio je i vladika novobrdski Ilarion.

„Ova naša omladina koja je došla baš zbog svoje duboke vezanosti sa tradicijom, svedoče punoću jednog mladalačkog poleta ali i jedne duboke utemeljenosti onome što je naše biće koje je vezano za crkvu za živoga Gospoda Hrista. Jedino mogu da kažem da budemo Bogu zahvalni što smo ovde i da se radujemo i da će ova naša radost biti sve veća, kao vreme i godine prolaze“, rekao je o vladika.

Iz Bogoslovije put je vodio u obilazak sabornog hrama Svetog Đorđa. Na putu do njega neizbežan je prolazak kraj Sinan pašine Džamije sazidane od kamena srušenog manastira Cara Dušana Svetih Arhangela. Neizbežna je gužva kraj šadrvana i zvuci sada drugačijeg grada.

Otac Darko Nikolić koji je vodio grupu studenata kaže da je i deveta Prizrenska duhovna škola ispunila svoj cilj kao i one prethodne.

„Naš program im omogućava da bolje upoznaju Kosovo i Metohiju i našu kulturno istorijsku baštinu ali i da kroz jedan neformalni vid obrazovanja steknu iskustvo i znanje o tome šta zapravo jeste autentičan život crkve, naše nacionalno, duhovno i kulturno predanje i da na konkretan i ličan susret sa Bogom i sa ovdašnjim svetinjama otrkiju sami Kosovo“, rekao je paroh Darko Nikolić.

Pun utisaka bio je i Aleksandar Petrović, student iz Loznice koji je prvi put na Kosovu i Metohiji.

„Ovu školu smatram jako korisnom iz razloga što ćemo se vratiti sebi a ljudi će i shvatiti da ovde slobodno može da se dođe i da će nas naši ljudi dočekati oberučke. Vremenom sam shvatio da dolazak ovde donosi i dozu odgovornosti jer ipak je neko ovo ostavio nama, mi smo bili uspavani i iskreno se nadam da će se Srbi češće i češće vraćati i da smo kao narod na dobrom putu“, rekao je mladi student iz Loznice.

Tokom sedam dana, studenti su obišli Dečane, Pećku Patrijašriju, Gračanicu, manstir Draganac i na kraju Crnu Reku crkvu u pećini u kojoj se podvizavao Sveti Petar Koriški. 

Ivan Miljković