Акцијом „Наставимо ланац“ Срби из новобрдских села помажу осликавање свог храма: Мало нас је али оно што је остало оно и ваља (Видео)

Предвођена новобрдским парохом, акција „Наставимо ланац“ подржана је од стране установа, удружења и појединаца, а Срби из овог краја полако и сигурно приводе крају осликавање храма Успења пресвете Богородице у Бостану које је започету пре пет година. Храм фрескопише Ружица Трајковић из Вршца.  

Док је остатак Србије уживао у благодатима слободе, године 1892. Срби из околине Новог Брда добили су од турских власти дозволу да за три дана преселе цркву из утврђења древног града,  неколико километара ниже у село Бостане. Успели су у подвигу тако што су направили ланац од десет хиљада људи и светињу пренели на рукама, камен по камен. Век и по касније неки нови потомци из овог краја, предвођени парохом Стевом Митрићем покрећу акцију симболичног назива „Наставимо ланац“. Онако како су њихови преци са руке на руку преносели камен старе црке, тако су и овдашњи Срби прикупили новац за осликавање свог храма.

Првих шест хиљада евра за потребе осликавања цркве овдашњи Срби прикупили су сами, а онда се ланац добротвора наставио. Уз Божју помоћ путеви којима је новац стизао лако су се и брзо отварали, прича новобрдски парох Стево Митрић:

„Дејан Павић из Осечине поклонио је иконостас и трон цркви, новчана средства су даривали и „Дунав осигурање“ и „Поштанска штедионица“ те Српска омладина за Космет, а највећи дародавац нам је био режисер Данило Бећковић као и још много појединаца који су се јавили са жељом да храм несебично помогну“, прича отац Стево.

Ружица Тодоровић, уметница из Вршца започела је осликавање цркве 2029. године, фото: Ризница

Осликавање цркве Успења пресвете Богородице започето је 2019. године. Ружица Тодоровић, уметница из Вршца, марљиво ради на фрескопису. Највећи део храма она је већ осликала, очекује да до наредне зиме све послове приведе крају.

„Најзахтевније је радити олтар и осликавати Богородицу јер ту треба доста вере, труда, стрпљења и молитве да би то било како треба. Насликати светитеље је врло захтеван посао, посебно када су у питању ликови Пресвете Богородице и Господа Исуса Христа, то је најзахтевније“, открива Ружица.

После педагошке академије и учитељског посла умтеница откирва таленат за фрескопис и у том смеру интензивно изграђује себе. Самосално је излагала у земљи и иностранству, осликала девет иконостаса, а црква у Бостану је, каже, четврта коју фрескопише.

„Мени је овде дивно, ја сам већ осликала једну цркву у Сочаници па сам тако упознала менталитет људи у северном делу. Овде у јужном делу можда чак и осећам неку посебнију енергију јер су људи овде у енклави и живе по неким другачијим правилима и врло им је тешко, ја се толико дивим њима и њиховој храбрости да немам речи“, искрена је Ружица. 

Црква у Бостану, фото: Ризница

У старим документима црква Успења пресвете Богородице помиње се још 1432. године. Упадом Турака у Ново Брдо бива срушена. Од њеног камена Срби су у 19. веку подигли нови храм у Бостану, селу подно зидина древног града.

Прича о  моћном немањићком граду – руднику није се уклапала у комунистичку визију братства и јединства зато су је тадашње власти гурале у страну. До тада запуштен, храм подно новобрдских зидина обновљен је на иницијативу блаженопочившег патријарха Павла док се налазио на челу рашко-призренске епархије.

 „Нас је остало мало али оно што има оно и ваља. Тако да сам радостан што овде делимо и срећу и тугу и што смо једни другима велика потпора, како народ цркви тако и црква народу“, поручује парох Стево Митрић.

Историја нас је научила да је са народом увек страдала и црква.  Нити народ може без цркве нити она без верног народа. Да ли су потомци после много страдања научили оно што су преци и те како добро знали и чували показаће време, за сада су на добром путу и уче да обновом сваког храма обнављамо себе и васкрсавамо као народ.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button