Akcijom „Nastavimo lanac“ Srbi iz novobrdskih sela pomažu oslikavanje svog hrama: Malo nas je ali ono što je ostalo ono i valja (Video)

Predvođena novobrdskim parohom, akcija „Nastavimo lanac“ podržana je od strane ustanova, udruženja i pojedinaca, a Srbi iz ovog kraja polako i sigurno privode kraju oslikavanje hrama Uspenja presvete Bogorodice u Bostanu koje je započetu pre pet godina. Hram freskopiše Ružica Trajković iz Vršca.  

Dok je ostatak Srbije uživao u blagodatima slobode, godine 1892. Srbi iz okoline Novog Brda dobili su od turskih vlasti dozvolu da za tri dana presele crkvu iz utvrđenja drevnog grada,  nekoliko kilometara niže u selo Bostane. Uspeli su u podvigu tako što su napravili lanac od deset hiljada ljudi i svetinju preneli na rukama, kamen po kamen. Vek i po kasnije neki novi potomci iz ovog kraja, predvođeni parohom Stevom Mitrićem pokreću akciju simboličnog naziva „Nastavimo lanac“. Onako kako su njihovi preci sa ruke na ruku prenoseli kamen stare crke, tako su i ovdašnji Srbi prikupili novac za oslikavanje svog hrama.

Prvih šest hiljada evra za potrebe oslikavanja crkve ovdašnji Srbi prikupili su sami, a onda se lanac dobrotvora nastavio. Uz Božju pomoć putevi kojima je novac stizao lako su se i brzo otvarali, priča novobrdski paroh Stevo Mitrić:

„Dejan Pavić iz Osečine poklonio je ikonostas i tron crkvi, novčana sredstva su darivali i „Dunav osiguranje“ i „Poštanska štedionica“ te Srpska omladina za Kosmet, a najveći darodavac nam je bio režiser Danilo Bećković kao i još mnogo pojedinaca koji su se javili sa željom da hram nesebično pomognu“, priča otac Stevo.

Oslikavanje crkve Uspenja presvete Bogorodice započeto je 2019. godine. Ružica Todorović, umetnica iz Vršca, marljivo radi na freskopisu. Najveći deo hrama ona je već oslikala, očekuje da do naredne zime sve poslove privede kraju.

„Najzahtevnije je raditi oltar i oslikavati Bogorodicu jer tu treba dosta vere, truda, strpljenja i molitve da bi to bilo kako treba. Naslikati svetitelje je vrlo zahtevan posao, posebno kada su u pitanju likovi Presvete Bogorodice i Gospoda Isusa Hrista, to je najzahtevnije“, otkriva Ružica.

Posle pedagoške akademije i učiteljskog posla umtenica otkirva talenat za freskopis i u tom smeru intenzivno izgrađuje sebe. Samosalno je izlagala u zemlji i inostranstvu, oslikala devet ikonostasa, a crkva u Bostanu je, kaže, četvrta koju freskopiše.

„Meni je ovde divno, ja sam već oslikala jednu crkvu u Sočanici pa sam tako upoznala mentalitet ljudi u severnom delu. Ovde u južnom delu možda čak i osećam neku posebniju energiju jer su ljudi ovde u enklavi i žive po nekim drugačijim pravilima i vrlo im je teško, ja se toliko divim njima i njihovoj hrabrosti da nemam reči“, iskrena je Ružica. 

U starim dokumentima crkva Uspenja presvete Bogorodice pominje se još 1432. godine. Upadom Turaka u Novo Brdo biva srušena. Od njenog kamena Srbi su u 19. veku podigli novi hram u Bostanu, selu podno zidina drevnog grada.

Priča o  moćnom nemanjićkom gradu – rudniku nije se uklapala u komunističku viziju bratstva i jedinstva zato su je tadašnje vlasti gurale u stranu. Do tada zapušten, hram podno novobrdskih zidina obnovljen je na inicijativu blaženopočivšeg patrijarha Pavla dok se nalazio na čelu raško-prizrenske eparhije.

 „Nas je ostalo malo ali ono što ima ono i valja. Tako da sam radostan što ovde delimo i sreću i tugu i što smo jedni drugima velika potpora, kako narod crkvi tako i crkva narodu“, poručuje paroh Stevo Mitrić.

Istorija nas je naučila da je sa narodom uvek stradala i crkva.  Niti narod može bez crkve niti ona bez vernog naroda. Da li su potomci posle mnogo stradanja naučili ono što su preci i te kako dobro znali i čuvali pokazaće vreme, za sada su na dobrom putu i uče da obnovom svakog hrama obnavljamo sebe i vaskrsavamo kao narod.

I. Miljković