Александар Дероко

Српски архитекта, историчар уметности и писац Александар Дероко, члан Српске академије наука и уметности, рођен је 16. септембра 1894. године.

Дероко је један од првих историографа српске средњовековне и народне архитектуре, професор Архитектонског и Филозофског факултета у Београду. Студирао је архитектуру у Риму, Прагу, Брну и Београду, гдје је дипломирао 1926, после чега је у Паризу код професора Габријела Мијеа специјализовао српску средњовековну архитектуру.

Потиче из италијанске породице Дероко, која је живела у Венецији. Александрови родитељи били су, отац Евгеније – Евжен Дероко инжењер, високи чиновник на жељезници и мајка Ангелина (Анђа) рођ. Михајловић, родом из банатског села Мокрина. У Београду је Александар матурирао и уписао Технички факултет. Почетак Првог светског рата га је дочекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1300 каплара са чином наредника.

Са Богданом Несторовићем је 1926. направио пројекат Храма светог Саве са којим је победио на конкурсу. Почетком тридесетих година постао је професор на Архитектонском и Филозофском факултету на којима је предавао до пензионисања 1974. године.

На Архитектонском факултету у Београду, Дероко је био редовни професор на предмету Савремена архитектура. Амфитеатар је био премали да прими све студенте, и уопште све заинтересоване. Током Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици.

На својим путовањима у више наврата (1954, 1956. и 1965) боравио је на Светој гори, о чијој је архитектури и животу оставио драгоцене податке.

Аутор је низа пројеката, укључујући зграду Богословског факултета и Светосавског храма у Београду и цркве у Новом Сарајеву, као и многих православних црква. Аутор је и споменика Косовским јунацима на Гаизместану,  

Дела: „Народно неимарство 1“, „Народно неимарство 2“, „Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“, „Римски споменици у Ђердапу“, „Архитектура старога века“, „Споменици архитектуре од 9. до 18. века у Југославији“, „Фолклорна архитектура у Југославији“, „Средњовековни градови на Дунаву“, „Света Гора“, „Са старим неимарима“, „Стара сеоска кућа“, „Стара варошка кућа“, књига сећања „И ондак је летијо јероплан над Београдом“.

Повезани чланци

Back to top button