Dan kada je u Srbiji prvi put izgovoreno «HALO»
Godine 1883. 14. marta, u Beogradu obavljen prvi telefonski razgovor u Kneževini Srbiji.
Prvi telefonski razgovor u Srbiji vođen je sedam godina od uvođenja telefona u svetu. Sagovornici su bili udaljeni svega 300 metara. Kralj Milan je nakon toga odlučio da se u državni budžet za narednu godinu uvrsti i postavljanje telefonskih stanica u Beogradu, za potrebe dvora i vojske.
Zasluge za prvi telefonski razgovor u Srbiji pripada Panti Mihajloviću. On je od rodnog Bogatića, preko Šapca, Beča, Berlina do Njujorka sticao znanja koje je kasnije primenio u Srbiji.
Željko Sarić, viši kustos i rukovodilac Službe za izložbene aktivnosti u PTT muzeju kaže da je prvi razgovor obavljen sa prvog sprata Geodetskog odeljenja Ministarstva vojnog, u zgradi koja se popularno nazivala „Tri lista duvana“ i Inženjerske kasarne na Paliluli.
Telefonska linija koja je uspostavljena bila je u dužini od 300 metara.
Prvi razgovor obavio je Tihomir Teša Nikolić, ministar vojni sa inženjerskim kapetanom Kostom Radosavljevićem.
Sarić ističe da je eskponat „Simens-halske“ iz 1882. godine verovatno prvi telefonski aparat koji je koristio Panta Mihajlović, šest godina posle pojave prvog telefona u svetu.
Viši kustos muzeja PTT-a detaljno je objasnio proces uspostavljanja veze.
Prvo mora da se okrene induktor, a lokalna baterija je ta koja napaja mikrofon.
„Kada se okrene induktor, šalje se signal centrali. Telefonistkinja čuje signal, zvoni i pošto ima broj, pada klapna na centrali kada se zove. Kažete sa kim želite da uspostavite vezu, telefonistkinja uzima kabl, spaja ručno i okreće induktor. Pozvanom korisniku zvoni telefon i uspostavlja se veza“, objašnjava Sarić.
