Дан када нас је напустио Владика Раде

Српски писац Петар Други Петровић Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски песник, чија је круна стваралаштва ненадмашни спев „Горски вијенац“ умро је 31. октобра 1851.

У основи је рефлексивно-лирски песник, што је уочљиво и у његовим најважнијим делима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил је обојен снажним елементима мирног класичног стиха и свежином народне песме.

Раде Томов Петровић – из породице која је Црној Гори више од сто година давала владике – добио је монашко име по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру Првом, који га је одредио за насљедника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топлој код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић – Сарајлија, који га је упутио у историју, филозофију и књижевност.

Као државник је положио темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину.

 Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе. Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна. Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте. Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом.

 Такође је подигао прву основну школу, а 1834. је основао штампарију. Остала дела: филозофски еп „Луча микрокозма“, спев „Лажни цар Шћепан Мали“, мисаоне и лирске песме.

Сахрањен је у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату. Његови остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године. Капела је уз подршку југословенске владе 1974. замењена Мештровићевим маузолејом.

Петар II Петровић Његош је на нивоу Митрополије Црногорско-приморске канонизован, и уведн у ред светитеља као Свети Митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац. На нивоу Митрополије црногорско-приморске, 19. мај је установљен као датум празновања Светог Митрополита Петра Други Ловћенског Тајновидца као светитеља.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button