Дан велике трагедије у Смедереву

Експлозија муниције у Смедеревској тврђави догодила се 5. јуна 1941. из неразјашњених разлога.

Експлозија је била толико јака да је направила кратер дугачак 50 метара и дубок 9 метара и притом порушила скоро цео град. Стакла на прозорима су пуцала и у насељима на ободу Смедерева, а подрхтавање земље, налик на земљотрес, се осетио у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду. Несрећа је била још већа, јер је то био пијачни дан, тако да је било још више људи него обично, а и тог дана су се делила сведочанства ђацима у школама. Погинуло је од више стотина до 2.500 особа. Уништено је 450 и тешко оштећено 900 зграда од 2.500 колико је било у граду.

После капитулације Југословенске краљевске војске (ЈКВ) у Априлском рату, Немци су одредили Смедерево као место на ком ће се складиштити заробљена опрема, оружје, муниција и бензин бивше ЈКВ, одакле ће се она пребацивати у Немачку, која се спремала за напад на СССР. Смедерево је било повезано железницом и налази се на Дунаву. Утовар заплењеног материјала вршили су заробљеници припадници ЈКВ.

Тог дана у Смедереву је био пијачни дан и у град су долазили становници околних насеља да тргују. Експлозија се догодила око 14:10, баш у тренутку када је поред тврђаве пролази воз за Велику Плану, који је превозио раднике кући. По изјавама сведока, прво су се чули пуцњи (што би могли значити да се прво запалила муниција), да би око два минута касније дошло до велике експлозије.

Међу жртвама били су син, снаха и унука Милана Недића. За обнову града Савет комесара поставио је за Изванредног комесара за обнову Смедерева Димитрија Љотића, адвоката из Смедерева и председника ЈНП Збор. Он је у Смедерево довео 120 младих припадника свога покрета и са њима организовао службу за обнову града. Неки спекулишу да је експлозију изазвао опушак цигарете немачког војника, енглески авион који је надлетао Смедерево или можда локални патриота. Такође се мисли да је за њу одговоран совјетски агент Мустафа Голубић, који је ухапшен два дана касније, али је ово мало вероватна, јер се у то време СССР трудио да буде у добрим односима са Немачком.

Већина од 900 тешко оштећених зграда је морала бити срушена, обнова је почела још у време окупације, до јуна 1943. су наводно завршене 122 приватне зграде.

Године 1973. је подигнут споменик жртвама експлозије. Аутор споменика је вајар Селимир Јовановић, који је и сам преживео експлозију.