Ђорђе Вајферт

Ђорђе Вајферт, индустријалац и филантроп, гувернер Народне банке Србије и Краљевине СХС рођен је 15. јула 1850. године.

Вајферт је основну школу и реалку завршио у Панчеву, гимназију у Пешти, а у Вијенстефану код Минхена Господарско-пиварску академију. По завршетку школовања наставио је породичну пиварску традицију.

 Године 1873, отворио је на падинама Топчидерског брда велику и модерну пивару. Пошто странцима, а Вајферт је био Немац, није било дозвољено да имају непокретности, иступио је из аустро-угарског поданства и примио српско држављанство. Панчевачку пивару наставио је да води његов отац Игњат.

Вајферт је финансирао истраживања рудног блага у Србији, у Костолцу, борским рудницима, као и руднику живе на Авали. Био је велики колекционар. Своју нумизматичку збирку од 14.000 експоната поклонио је Београдском универзитету. Музеј града Београда од њега је на поклон добио колекцију од 250 гравира, карата и слика главног града. Био је и велики добротвор. Поклонио је земљиште на коме се данас налази болница „Др Драгиша Мишовић“, а помогао је и њену градњу.

Оснивач је Фонда за бригу о ратним инвалидима, а сам је учествовао у српско-турским ратовима. Као истакнути индустријалац и финансијер, изабран је 1890. године за гувернера Народне банке Краљевине Србије. У новој држави Краљевини СХС поново је гувернер од 1920-1926. године. Један је од оснивача Београдске задруге и први председник Индустријске коморе. Умро је 1937. године у Панчеву и сахрањен у католичкој цркви Свете Ане, коју је за живота подигао. Проглашен је за почасног грађанина Панчева, а његов лик краси новчаницу од хиљаду динара.