Џорџ Бернард Шо, писац који је ћирилицу сматрао најсавршенијим писмом

Енглески писац ирског порекла Џорџ Бернард Шо рођен је 26. јула 1856. Године.

Бернадр Шо је био добитник Нобелове награде за књижевност 1925 гоидине и важи за изузетно смелог сатиричара и једног од најдуховитијих људи 20. века.

У оштром, али шаљивом тону приказивао је противречности грађанског друштва у Енглеској. Писао је и политичке и економске чланке, држао говоре и водио драмску и музичку критику у дневној штампи.

У делима писаним за позориште разбијао је идоле савременог друштва, жестоко им се подсмијевајући, застареле и назадне конвенције и лажан морал средње класе у религији, етици, политици и економији.

Дела: „Пигмалион“, „Човек и натчовек“, „Враћање Метузалему“, „Куће удовичке“, „Света Ивана“, „Мајор Барбара“, „Кандида“, „Занат госпође Ворн“, „ЛЈекар у недоумици“, „Цезар и Клеопатра“, збирка „Три позоришна комада за пуританце“.

За српски језик и културу био је значајан јер је увек истицао да је ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем.

У свом тестаменту оставио је новчани износ 367,233 фунти Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).

 Био је и неуморни радник у свакој области којом се бавио, проницљивог, смелог духа, отворен и искрено убеђен у исправност својих ставова, критичан до подсмеха и подсмешљив до цинизма, колико хваљен толико и нападан, увек је био спреман да тражи узроке појава и да о томе излаже – за говорницом или у својим текстовима.

Рођен је у Даблину, касније се преселио у Лондон, где се школовао на Британском музеју, док је неколико његових новела објављено у малим социјалистичким магазинима. Књижевну каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима.