Džordž Bernard Šo, pisac koji je ćirilicu smatrao najsavršenijim pismom

Engleski pisac irskog porekla ordž Bernard Šo rođen je 26. jula 1856. Godine.

Bernadr Šo je bio dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925 goidine i važi za izuzetno smelog satiričara i jednog od najduhovitijih ljudi 20. veka.

U oštrom, ali šaljivom tonu prikazivao je protivrečnosti građanskog društva u Engleskoj. Pisao je i političke i ekonomske članke, držao govore i vodio dramsku i muzičku kritiku u dnevnoj štampi.

U delima pisanim za pozorište razbijao je idole savremenog društva, žestoko im se podsmijevajući, zastarele i nazadne konvencije i lažan moral srednje klase u religiji, etici, politici i ekonomiji.

Dela: „Pigmalion“, „Čovek i natčovek“, „Vraćanje Metuzalemu“, „Kuće udovičke“, „Sveta Ivana“, „Major Barbara“, „Kandida“, „Zanat gospođe Vorn“, „LJekar u nedoumici“, „Cezar i Kleopatra“, zbirka „Tri pozorišna komada za puritance“.

Za srpski jezik i kulturu bio je značajan jer je uvek isticao da je ćirilica najsavršenije pismo na svetu i jedan zaokružen i logičan sistem.

U svom testamentu ostavio je novčani iznos 367,233 funti Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedno slovo jedan glas).

 Bio je i neumorni radnik u svakoj oblasti kojom se bavio, pronicljivog, smelog duha, otvoren i iskreno ubeđen u ispravnost svojih stavova, kritičan do podsmeha i podsmešljiv do cinizma, koliko hvaljen toliko i napadan, uvek je bio spreman da traži uzroke pojava i da o tome izlaže – za govornicom ili u svojim tekstovima.

Rođen je u Dablinu, kasnije se preselio u London, gde se školovao na Britanskom muzeju, dok je nekoliko njegovih novela objavljeno u malim socijalističkim magazinima. Književnu karijeru počeo pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima.

Povezani članci

Back to top button