Kraj temelja crkve Svetog Ilije u mahali Bošnjak (video)

Pedesetak Srba iz Jasenovika kod Novog Brda i obližnjih sela i zaseoka, rezanjem slavskog kolača podno temelja drevne crkve u mahali Bošnjak, obeležili su praznik Svetog Ilije.

Mahala Bošnjak u kojoj se nalaze temelji drevne crkve posvećene Svetom proroku Iliji još pre 14 godinina ostala je prazna. Kada se Petkana Simonović upokojila zaseok je izgubilo svoju poslednju meštanku, a manastirište podno zaseoka, bakicu koja se marljivo brinula da se sveto mesto ne zaboravi. Starica je, kako su nam ispričali Srbi iz okolnih mesta, redovno za praznike, a osobito za Svetog Iliju gromovnika obilazila crkvište, palila kandilo i sveću kako bi se Božji dom osvetlio plamenom voštanice i zamirisao mirisom tamjana.

• 

Posle Petkanine smrti, mahala Bošnjak je opustela. Sa kuće u kojoj je živela odneseni su i prozori i vrata. Da je tu nekada bitisala starica, koja se brinula o temeljima crkve, podseća samo struk bosiljka ostao da visi na zidu sobe gde je upokojena za života boravila.

• 

Sveto mesto nije zaboravljeno i prepušteno zubu vremena zašta su se postarali Petkanin unuk Zoran Stajković sa suprugom Ivanom, Boban Filić i Srbi iz sela Jasenovik i zaseoka Boljevce.

Podno temelja drevne crkve i stoletnog bukovog stabla izvire pitka voda, ovi vredni ljudi napravili su trem gde se već šest godina redovno okupljaju kolačari i njihovi gosti.

Stariji meštani tvrde da otkad znaju za sebe pamte i crkvu koja je metoh manastira Draganac o čemu svedoče i toponimi u njenoj blizini pa se, kažu, okolne njive i šume nazivaju draganačkim.

Da upale sveću i pomole se Svetom Iliji za zdravlje ovde su ljudi dolazili sa svih strana i od pamtiveka, pričaju tamošnji Srbi.

Paljenjem sveća i ostavljanjem novca kraj ikona na improvizovanom oltaru, lokalni Srbi koji pešice, automobilima ili na traktorima dolaze sa svih strana, ovde su, kažu, kako bi se pomole za zdravlje, iskažu čast i poštovanje Svetom Proroku Iliji, a domaćinima slave čestitaju praznik.

Igor Filić rodom je iz ovih krajeva, živi u Jagodini i potrudio se da sa svojom porodicom kao domaćin slave bude na visini zadatka.

Paroh iz Bostana otac Stevo Mitrić prerezao je kolač. Novinarka prištinskog Jedinstva Sonja Ivković simboličnim preuzimanjem dela kolača prihvatila i obavezu da naredne godine bude domaćin slave.  

Za manastirište kraj Bošnjaka u narodu se ispredaju razne priče i legende. Jedna od njih je da su se na mestu kod crkve u rovini koju je napravio izvor sakrili meštani od Turaka i Bugara. U tišini su proveli nekoliko dana sve dok opasnost nije prošla. Zato se Srbi iz ovog kraja za Svetog Iliju okupljaju tu i u tišini, bez pesme i igre proslavljaju Svetog Iliju.

Ni Turci, a ni Bugari ove krajeve odavno ne pohode, sve je ostavljeno Srbima i njihovim komšijama Albancima.

• 

Srba u zaseoku Bošnjak više nema. Legenda o nastajanju zaseoka i dalje živi kod lokalnog stanovništva. O tome kako je „nestao“ i da li se srpska zemlja i ovde budzašto prodaje, nerado se govori. Bilo kako bilo, praznike valja praznovati o muci i jadu bar tog dana ne vesediti.

Međutim, da li će se priča o baki Petkani i crkvištu koje je obilazila, prenositi i prepričavati ili će biti preinačena u legendu koju će svako tumačiti, oduzimati od nje i dodavati onako kako mu se bude prohtelo zavisiće isključivo od tamošnjih Srba, kako što i sve ostalo zavisi samo od njih, počev od toga kako se praznuje i poštuje svetac do onoga kako se odnose prema onome što im je neko ostavio u nasleđe.

Ivan Miljković