Јован Ристић

Српски државник и историчар Јован Ристић, вођа српске Либералне странке умро је 5. септембар 1899. године.

Ристић је један од најзначајнијих српских дипломата 19. века, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије.

После окончања студија у Француској и на немачком универзитету у Хајделбергу вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истанбулу.

Током боравка у Турској од 1861. до 1867. успешно је окончао дуге преговоре о повлачењу турских гарнизона из српских градова. Потом је постао министар иностраних послова Кнежевине Србије, а у раздобљу од 1867. до 1888. био је, с прекидима, премијер кнежевине и краљевине Србије.

Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића.

Као регент кнеза Милана највише је допринио доношењу новог Устава 1869, а 1878. је успешно заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише трговински споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће такав документ Србију учинити економски превише зависном од „двојне монархије“, због чега је поднео оставку на положај шефа владе.

По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра настојао је да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици је покушао да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. кад је краљ Александар уз подршку радикала извршио државни удар и завео апсолутистички режим.

Дела: „Спољашњи одношаји Србије 1848-1872“, „Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878“