Краљевско српска академија претеча САНУ

Краљевска српска академија (касније Српска академија наука и уметности) основана је 1. новембра 1886. године у Београду. Први председник био је Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су “Глас” и “Споменик”, а најкрупнији подухват био је израда “Речника српског књижевног језика” почета 1893. године.

Академија је установљена законом од 1. новембра 1886. који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нишу. Овај закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове. Задатак академије је био „да науку обрађује и унапређује; да поставља и одржава здраве основе научноме суду; да обелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших уметности; да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна“.

Први председник био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.

Број дописних чланова био је двапут већи од броја редовних чланова. Све чланове бирала је сама Академија на основу обима рада и по исправности, самосталности и савесности у раду. Законом о оснивању Српске краљевске академије под њену управу потпала је Народна Библиотека и Музеј српских земаља.

Српска краљевска академија спојила се 1892. године са Српским ученим друштвом према решењу министра Просвете од 9/4 1891. и добила је доста велики архив старих докумената и доста велику библиотеку. У Академији је 1893. године основан лексикографски одсек (рад на »Речнику«) и етнографски одсек (рад на испитивању српских села). Поред тога, главни рад С. К. А. Н. састојао се у научном раду њених чланова и у раду на издавању њихових и других научних списа.

Није Српска краљевска академија била прва установа такве врсте код Срба. Њени директни претходници били су Друштво српске словесности и Српско учено друштво. Друштво српске словесности је основано 31. маја 1842. и постојало је све до 27. јануара 1864. када га је кнез Михаило Обреновић укинуо својим указом. Затим је 29. јула 1864. установљено Српско учено друштво које је у ствари било обновљено Друштво српске словесности, сви чланови ДСС су могли писмено да се изјасне министру да се прихватају чланства у СУД.

Слична судбина је задесила и Српско учено друштво, због сукоба са министром просвете његов рад је суспендован 13. маја 1886. године. Законом од 1. новембра 1886. оснива се Српска краљевска академија којој припадају библиотека, архиве, збирке и имање СУД. Настали су сукоби, па се Друштво поново отвара 25. јула 1887. Спор је решен предлогом министра просвете да се они споје и то је учињено 1892. Тада је 8 чланова СУД изабрано за редовне чланове СКА, а сви остали за почасне.

После пуних 60 година под тим именом Српска краљевска академија мења име законом од 30. јуна 1947. Пошто је промењено државно уређење и није више владао краљ, академија је једноставно названа Српска академија наука. Овим законом промењена је и структура академије, тако да уместо 4 стручне академије постоје одељења којих је било 6:

Од 1998. Академија има 8 одељења јер се одељење природно-математичких наука поделило на два одељења: одељење за математику, физику и гео-науке и одељење хемијских и биолошких наука, а пре тога се одељење друштвених наука поделило такође на два дела, један део је задржао исти назив а други се зове одељење историјских наука.

Академија је од 1909. до 1952. била смештена у Бранковој улици број 15. Ова зграда је, нажалост, срушена 1963. године. После тога Академија је премештена у Кнез Михаилову 35, у велелепну грађевину у центру града, где се и сада налази.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button