Kraljevsko srpska akademija preteča SANU

Kraljevska srpska akademija (kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti) osnovana je 1. novembra 1886. godine u Beogradu. Prvi predsednik bio je Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su “Glas” i “Spomenik”, a najkrupniji poduhvat bio je izrada “Rečnika srpskog književnog jezika” početa 1893. godine.

Akademija je ustanovljena zakonom od 1. novembra 1886. koji je skupština izglasala, a kralj Milan Obrenović obnarodovao u Nišu. Ovaj zakon se zvao Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije i njime je bilo određeno da prve akademike bira kralj, a da zatim akademici dalje sami biraju nove članove. Zadatak akademije je bio „da nauku obrađuje i unapređuje; da postavlja i održava zdrave osnove naučnome sudu; da obelodanjuje i izaziva istraživanja naučna u prirodi, društvu i istorijskim spomenicima; da potpomaže udomaćivanje i razvitak viših umetnosti; da udruženom snagom za napredak prosvete izvršava ono, za šta je posebna snaga nedovoljna“.

Prvi predsednik bio je Josif Pančić, a sekretar Jovan Žujović.

Broj dopisnih članova bio je dvaput veći od broja redovnih članova. Sve članove birala je sama Akademija na osnovu obima rada i po ispravnosti, samostalnosti i savesnosti u radu. Zakonom o osnivanju Srpske kraljevske akademije pod njenu upravu potpala je Narodna Biblioteka i Muzej srpskih zemalja.

Srpska kraljevska akademija spojila se 1892. godine sa Srpskim učenim društvom prema rešenju ministra Prosvete od 9/4 1891. i dobila je dosta veliki arhiv starih dokumenata i dosta veliku biblioteku. U Akademiji je 1893. godine osnovan leksikografski odsek (rad na »Rečniku«) i etnografski odsek (rad na ispitivanju srpskih sela). Pored toga, glavni rad S. K. A. N. sastojao se u naučnom radu njenih članova i u radu na izdavanju njihovih i drugih naučnih spisa.

Nije Srpska kraljevska akademija bila prva ustanova takve vrste kod Srba. Njeni direktni prethodnici bili su Društvo srpske slovesnosti i Srpsko učeno društvo. Društvo srpske slovesnosti je osnovano 31. maja 1842. i postojalo je sve do 27. januara 1864. kada ga je knez Mihailo Obrenović ukinuo svojim ukazom. Zatim je 29. jula 1864. ustanovljeno Srpsko učeno društvo koje je u stvari bilo obnovljeno Društvo srpske slovesnosti, svi članovi DSS su mogli pismeno da se izjasne ministru da se prihvataju članstva u SUD.

Slična sudbina je zadesila i Srpsko učeno društvo, zbog sukoba sa ministrom prosvete njegov rad je suspendovan 13. maja 1886. godine. Zakonom od 1. novembra 1886. osniva se Srpska kraljevska akademija kojoj pripadaju biblioteka, arhive, zbirke i imanje SUD. Nastali su sukobi, pa se Društvo ponovo otvara 25. jula 1887. Spor je rešen predlogom ministra prosvete da se oni spoje i to je učinjeno 1892. Tada je 8 članova SUD izabrano za redovne članove SKA, a svi ostali za počasne.

Posle punih 60 godina pod tim imenom Srpska kraljevska akademija menja ime zakonom od 30. juna 1947. Pošto je promenjeno državno uređenje i nije više vladao kralj, akademija je jednostavno nazvana Srpska akademija nauka. Ovim zakonom promenjena je i struktura akademije, tako da umesto 4 stručne akademije postoje odeljenja kojih je bilo 6:

Od 1998. Akademija ima 8 odeljenja jer se odeljenje prirodno-matematičkih nauka podelilo na dva odeljenja: odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke i odeljenje hemijskih i bioloških nauka, a pre toga se odeljenje društvenih nauka podelilo takođe na dva dela, jedan deo je zadržao isti naziv a drugi se zove odeljenje istorijskih nauka.

Akademija je od 1909. do 1952. bila smeštena u Brankovoj ulici broj 15. Ova zgrada je, nažalost, srušena 1963. godine. Posle toga Akademija je premeštena u Knez Mihailovu 35, u velelepnu građevinu u centru grada, gde se i sada nalazi.