Letnja škola u Dragancu: Stvaranje uz molitvu i ljubav

Letnja škola „Dragana Hrebeljanović“ održava se i ove godine od 27. jula do drugog avgusta u manastiru Draganac kod Novog Brda. Tema radionica iz književnosti, umetnosti, glume i verske nastave je stvaranje jer je i Gospod stvoritelj svega na svetu, poručuju organizatori. Dodaju da je cilj letnjeg kampa da deca osete hrišćansku misao i prepoznaju svoju misiju u svetu.    

Petnaestoro dece školskog uzrasta iz Beograda, Podgorice, Kosovskog Pomoravlja ali i srpskih iseljenika u Americi boravi u manastiru Draganac u okviru letnjeg kampa koji nosi ime jedne od kćeri kneza Lazara. Osim veronauke i književnosti, deca se uče slikanju, pevanju i glumi.

Dušica Filipović, profesorka Fakulteta savremenih umetnosti,  dobar deo života posvetila je dečijem stvaralaštvu i jedan je od pokretača letnjeg kampa u Dragancu.

„Želimo da decu okupimo i upoznamo sa životnom pričom Dragane, rano preminule kćeri kneza Lazara. Ovo je način da sačuvamo njeno ime od zaborava ali i da polaznicima škole ponudimo informacije iz naše i slavne i istorije ovog kraja“, kaže Filipovićeva.

Cilj je i da se deca sa Kosova i Metohije povežu sa vršnjacima iz uže Srbije, regiona ali i dijaspore. Broj polaznika sveden je na 15 ili 20 učesnika školskog uzrasta, a određen je prema kapacitetima manastira kako aktivnosti škole ne bi remetile monaški mir i raspored.

Dušica Filipović naglašava da će lutkarska radionica i vajarstvo ove godine biti dodatne aktivnosti.

„U okviru radionica glume sa decom će raditi monah Hristofor i ove godine ćemo na kraju iste imati lutkarsku predstavu“, kaže Filipovićeva.

Draganac je kroz vekove bio stecište hrišćanskog obrazovanja i kulture

Po predanju, srpski knez Lazar Hrebeljanović Draganac je podigao nadomak svog dvora u Prilepcu. Čak i u najtežim istorijskim trenucima po naš narod, u manastiru je radila škola iako su njene aktivnosti često prekidane upadima Turaka i komita.  Danas su neka druga vremena ali se tradicija obrazovanja i širenja vere i  kulture nastavlja.

Duhovna letnja škola koja počinje odmah po manastriskoj slavi Sabora Svetog Arhangela Gavrila nastavak je tradicije budući da je u staroj zgradi iznad manstira ranijih godina postojala škola, podsetio je bivši iguman, sada vladika novobrdski Ilarion.

„Važno je da obnovimo tradicju školstva u manstiru u onoj meri u kojoj nećemo remetiti manastirski život i mislim da smo u ovom slučaju to i postigli. Nadam se da će svima biti na pomoć ovo druženje koje je krunisano molitvom. Ovaj manastir i postoji zbog toga što želi da svedoči Gospoda Isusa Hrsta, i to treba da nam bude na prvom mestu. Podsetiću da i naš patrijarh Porfirije govori da, kad je Hrist na prvom mestu odna je sve na svome mestu“, rekao je na otvarnju škole vladika Ilarion.  

Za obnovu Draganca Miloš Obrenović izdvojio 100 carskih dukata

Manastir je prema predanju zadužbina cara Lazara iz 14. veka a istričari se, budući da nema zvaničnih podataka, pozivaju na predanje.

Sa padom Novog Brda pod Osmanlijsku vlast postradale su mnoge hrišćanske svetinje u ovom kraju. Tada je srušen i manastir Draganac i sve do 19. veka prestaje život u njemu. Tada narod ovoga kraja piše molbu knezu Milošu u Beogradu koji odgovara potvrdno i šalje 100 carskih dukata kako bi se na temeljima nekadašnje svetinje ponovo podigao hram. Hram biva iznova sagrađen za tri godine, u periodu od 1865. do 1868. godine. Narod ovoga kraja doživljava hram kao duhovni centar jer ovo je jedini živi manstastir u delu kosvosko pomoravskog regiona.  

Uz teta Nadine pesme i baka Radine krofne sve je lakše i lepše

Sara Kosjerina i njena drugarica Ivana Sekulić prijavile su se za radionicu glume. Obe su iz Podgorice i raduju se da što su u letnjem kampu upoznali i razmenili kontakte sa mnogo novih drugova. Irina Milić i njene sestre Nikoleta i Kalina došle su iz Amerike.

„Ovde smo drugi put i drago mi je da smo i ove godine videle neke stare drugare ali smo upoznali i nove“, ispričala je Irina.   

Nada Tasevski – Dalmatinka koju je ljubav odvela u Makedoniju, a sudbina namerila da ostatak života provede u Šilovu kraj Gnjilana, zadužena je za pesmu ali je i pomoć u kuhinji baka Radi. Njih dve su u pauzi između doručka i ručka kraj manastriskih zidina zapevali narodnu pesmu Kopa cura vinograd.

Svi u manastiru stariju Novosađanku koja je za sve goste pripremala krofne jednostavno zovu baka Rada. Ukusnu poslasticu spremala je ove godine i za publiku EGZIT-a kao i za učesnike Novosadskog maratona. Krofne su tako postala njen znak raspoznavanja i nadaleko čuvene pa su i u Dragancu među decom i monasima postale omiljeni specijalitet.

„Nema tu nekog posebnog recepta, važno je da testo ne uhvati promaja… da one narastu lepo i imaju ovaj prsten po sredini“, priča Rada.

Dodaje da je ljubav najvažniji sastojak svakog jela.

„Sve treba raditi s ljubalju i uz molitvu… pomolim se Gospodu i krofne s osmehom delim deci“, otkriva Novosađanka.

Vreme provedeno među monasima i decom polaznicima letnje škole u Dragancu proleti za tren. Tek što vas razbude zvona za jutrenje, klepala vas već pozivaju na večernju molitvu, između toga se smenjuju razgovori o nauci i Bogu, a po najviše druženje, pesma, šala i smeh. To je ono što ovu školu čini posebnom i iznova vuče da ovde dođete i kako se to u žargonu kaže, potpuno se resetujete…

I. Miljković