Времеплов

Мала Антанта

Уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потписан је у Београду 14. августа 1920. године, по угледу на „Велику антанту“ у Првом светском рату Француске, Русије и Велике Британије.

Циљ „Мале Антанте“, савеза ослоњеног на Француску, којој се 1921. прикључила Румунија, било је спречавање обнове Аустро-Угарске и очување граница три земље према Мађарској, утврђених мировним уговорима после Првог светског рата.

Узимајући у обзир број становника, велику стајаћу војску којом је располагала и огромно пространство на коме се простирала, Мала Антанта је сматрана „петом силом у Европи“.

Крајем новембра 1932. краљ Александар је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте, који је одржан 18-19. децембра у Београду.

Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.

Пакт о новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у Женеви, одржаној 14. – 16. фебруара 1933. године.

Три државе – истиче се у уводном делу овог документа – образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе“.

У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Као управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.

Распад је почео 1936 када је у Југославији постао председником владе Милан Стојадиновић.  Савез се распао 1938. године када је једна од земаља чланица овога пакта – Чехословачка – подељена током Минхенског споразума.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close