Mihajlo Petrović – prvi srpski pilot
Jedan od prvih pilota na svetu koji je poginuo u borbenim dejstvima, Mihajlo Petrović, izgubio je život 20. Marta 1913. godine kod Skadra.
Petrović je bio srpski pilot sa pilotskom dozvolom broj 1. Prvi srpski pilot koji je izgubio život na borbenom zadatku. Pripadao je prvoj grupi od šest srpskih pilota školovanih u Francuskoj 1912. godine.
Osnovnu školu je završio u svom selu. 1897. je upisao Vojnu zanatsku školu u Kragujevcu. 1902. je pokušao da se upiše u neku od vojnih akademija u Sankt Peterburgu u Rusiji. U tome nije uspeo, pa se 1903. vratio u Srbiju i prijavio se za podoficirsku artiljerijsku školu. Posle dvogodišnjeg školovanja 21-godišnji vodnik je 1905. raspoređen u Gardijski artiljerijski puk u Nišu. Narednik je postao 1910. godine u garnizonu Beograd.
Kada je srpska vojska 1912. godine pozvala dobrovoljce da se prijave za obuku za pilote, među njima je bio narednik Mihajlo Petrović. Posle uspešno položenih ispita kao i medicinskih pregleda poslat je u jednoj od prvih grupa u Francusku na obuku za pilota.
U Francuskoj je krajem maja pošao u Farmanovu pilotsku školu u Etampu. Posle dvadeset dana obuke kao prvi u grupi izvršio je svoj prvi samostalni let. Posle uspešnog završetka obuke 22 i 23. juna 1912. uspešno polaže završne ispite (mesec dana pre ostalih iz grupe) i tako postaje prvi srpski pilot aviona sa diplomom. Imao je međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979 a srpsku broj 1.
Prvi balkanski rat je započeo 8. oktobra 1912. Po povratku u zemlju narednik pilot Mihajlo Petrović je raspoređen na prvi vojni aerodrom u Nišu, na Trupalskom polju. 12 aviona – mešavina Blerioovih monoplana i dvokrilaca Henri Farmana F-20 su sastavljeni do kraja decembra. Januar 1913. je iskorišćen za trenažne letove. Nakon kraćeg navikavanja na svoj avion Farman HF-20, koji je imao drugačije letne karatkeristike od aviona istog tipa na kojem je prošao obuku, narednik Mihajlo Petrović raspoređen je u sastav novoosnovanog Primorskog aeroplanskog odreda čiji je prvi borbeni zadatak bio da pruža vazdušnu podršku trupama koje su opsedale Skadar.
Po dolasku u rejon dejstava odred je bio stacioniran na privremenom aerodromu u blizini sela Barbaluši. Nakon što su avioni sklopljeni, 7. marta su obavljeni i prvi letovi koji su prošli bez problema. Posle poručnika Stankovića, na red je došao i naredni Petrović koji je uzleteo u svom avionu tipa Farman. Petrović je napravio krug iznad sela Megluši i Bušati, na visini od oko 1.500 m. Na prilazu aerodromu, ugasio je motor i počeo sa pripremama za sletanje. Međutim, u tom trenutku njegov avion je pogodila snažna vazdušna struja zbog čega je avion naglo usporio, a zatim se prevrnuo. Narednik Petrović izbačen je iz aviona na visini od oko 1.000 m i nije preživeo pad. U to vreme padobran nije bio standardni deo opreme pilota. Njegov avion je teško oštećen prilikom udara u zemlju.
Narednik Mihajlo Petrović sahranjen je 8. marta 1913. godine u selu Barbaluši. Po završetku Balkanskih ratova, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i sahranjeni uz najviše vojne počasti. Na zahtev porodice, posmrtni ostaci narednika Petrovića preneti su 1. oktobra 1931. godine u Beograd na Novo groblje, gde i danas počiva.
Dana 20. marta 2013. obeleženo je 100 godina od njegove smrti odavanjem pošte i polaganjem venaca.
