На бициклу у ходочашће

Марко Исајлов (36) из Вршца остварио је несвакидашњи подвиг тако што је на бициклу за осам дана прешао више од хиљаду километара и стигао на поклоничко путовање у манастир Хиландар. У повратку га је пут до родног града у јужном Банату водио преко Грачанице.    

На Светој Гори је провео 12 дана и сваком би каже препоручио да обиђе ово место и осети „величини и силину праве исконске врховне слободе“. А он је, наставља, тамо у потпуности спознао шта значи вера и вишевековна духовна моћ.

„Мој одлазак на Хиландар је био специфичан. Током претходна четири месеца ја сам кроз молитву тражио да ми се отвори пут који ће на неки начин да ме изведе и пошаље тамо где бих заиста требао да одем да бих могао да дођем до одговора на нека одређена путања која су ми била страна“, појашњава Марко разлоге за свој несвакидашњи подвиг.

Када је бициклом кренуо на пут није имао благослов за улазак у манастир али је вођен снагом вере осећао да ће тамо ипак стићи.

Возио је дунавском магистралом, скелом прешао преко реке и ушао у централну Србије, а прву паузу је, прича, направио у манастиру Тумане. Даље, преко Доњег Милановца,  Кладова, Неготина, Зајечара, Књажевца, Ниша, Лесковца и Врања стиже до Прохора Пчињског.

Преломни моменат се десио петог дана у овом манастиру Прохор где је примио захтев да одговорим на одређена питања како би му се одобрио улазак на Хиландар.  

Пут до Свете Горе је био захтеван са изузетно јаким отпором ветра тако да га је на највећа искушења, како каже, поставила природа наметнувши му различите изазове.  

У Северној Македонији је био већ следећег дана, траса од Куманова до Дорјана била је дуга више од 220 километара. Када је на бензинској пумпи у Грчкој први пут укључио вај-фај сигнал на телефону успоставило се да му је у међувремену стигао благослов да уз поштовање анти ковид мера може да уђе у Хиландар.

Искуство које је доживео у дрвној српској лаври, каже, не може да опише речима. Остао је чак 12 дана.

Исајлов крај споемника српским ослободиоцима, фото: Ризница

Уместо старом трасом преко Прешева одлучио је да на повратку кући крене пут Косова и Метохије.

„Изузетно сам срећан што сам направио овај потез, имао сам одређена искушења и непријатности које су се на крају претвориле у лепе успомене које ћу памтити. Наиме, на улазу у Приштину поцепала ми се гума на бициклу. Док сам крпио гуму поред мене се зауставио полицијски аутомобил. Полицајци су ме искључили са ауто пута и нису ми написали казну, мада су у потпуности имали право на то јер је за бициклисте забрањена вожња ауто путем. На крају су ми још послали шлеп службу која ме је на безбедан начин довела до бензинске пумпе у јужном делу Приштине и онда сам одатле наставио даље још пет километара и сада сам овде у Грачаници где су ме сачекали моји домаћини Игор и Ивица Живић и Драган Арсић.

Пут до Вршца Исајлова је сада водио преко севера Косова где је свратио у манастир Бањску, а онда преко Јариња, Рашке до Краљева где је обишао Студеницу. Низали су се даље градови Крагујевац, Смедеревска Паланка, Смедерево, Ковин, Вршац. Прешао је више од 2000 километара у оба правца, а то није све јер за наредну годину, уз добру припрему, Марко планира да бициклом стигне до Јерусалима обилазећи успут сва света места.

На пут као и сада креће сам, ношен вољом и снагом вере са бројаницом коју док разговарамо држи у руци. Не одваја се од ње.   

„Бројаница исто што и симбол вере, а ја желим да поручим: Будите одважни, стојите и видећете спасење Господње јер ће се Господ борити за вас“.

И. Миљковић

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button