Pesma, igra i trobojka, nek se zna da koretištani slave seosku slavu (VIDEO)
Zvono poziva na litiju, narod ophodi oko hrama, a portom odjekuje poj draganačkih monaha.
Srpska trobojka okačena na jednoj od najviših kuća lagano se povija na povetarcu, kao da želi da kaže da je danas posebno svečan dan za selo. Čak i njeno smireno lelujanje u potpuno albanskom okruženju deluje svečano i dostojanstveno.
Na dan svetog cara Konstantina i carice Jelene Srbi iz Koretišta i iz okolnih gnjilanskih sela sabrali su se oko svoje crkve. Pale sveće za zdrave i upokojene, primaju pričest iz ruku novouimenovanog vikarnog vladike novobrdskog Ilariona, krste se i ljube prestonu ikonu. Odaju počast Svetom i carici majki koji kroz vekove čuvaju njihovo selo od svakog zla.
Zvono poziva na litiju, narod ophodi oko hrama, a portom odjekuje poj draganačkih monaha.
Crkva u svoj svojoj belini dominira selom. Vidi se još sa glavnog gnjilanskog puta, a sada izgleda još lepše svečanije i belje.
Staro i mlado, zdravo i bolesno valjalo bi da na ovaj praznik dođe u hram pomoli se Svetom caru i carici majci za zdravlje i napredak, kažu koretištani, a tako uče i svoje naslednike.
„Danas slavimo i crkvenu i seosku slavu i zato smo se svečano obukli. Ja i moja drugarica igramo, sa folklorom, a ovo je nošnja iz našeg kraja, oblačimo je uvek kad je svečana prilika“, priča malena Teodosija Mladenović iz Koretišta.
Mlada i ponosna članica ovdašnjeg KUD -a „Stojan Stošić Miško“ Ksenija Veljković ponosno kaže da na sebi ima bošču, košulju, jele i đerdane od perli.
„Mama me je spremila i ona je ovu nošnju čuvala za mene“, priča ushićeno Ksenija.
Pet minuta kasnije Ksenija i njene drugarice predstavile su nam se tradiconalnom svadbenom igrom iz ovog kraja „svekrvino oro“. Nagrađene su gromoglasnim aplauzom – zasluženo.
„Živimo na mestu gde su nam i tradicija i kultura jako ugroženi, a to nam se gotovo svakodnevno pokazuje na različite načine“, priča mladi frulaš Nikola Mitić.
„Oni koji sada ovde čine većinu pokušavaju da sve što smo vekovima stvarali integrišu ili prikažu i pokažu kao svoje. Protiv toga se borimo i dokle god postojimo trudićemo se kroz kulturne aktivnosti, programe i dešavanja radimo i borimo se za da sačuvamo ono što nam je ostavljeno u amanet“, ističe Nikola.
Pored ljudi i lokalna samouprava se potrudila da doprinose kako bi se praznik i seoska slava obeležili dostojanstveno i onako kako prilili pravom srpskom selu i gazdinskoj kući.
„Srećna sam jer polako počinje da se vraća život u koretištu što možete da vidite na ovoj seoskoj slavi gde je bilo dosta okupljenog naroda i dece. Igralo se u kolu, pevalo se i to je za mene najlepša slika koju smo mogli da pošaljemo svetu odavde. Svi se trudimo da bude bolje, i mi i narod i neka nam Bog pomogne da u tome uspemo“ kaže Mirjana Simijonović predsednica lokalne skupštine Novo Brdo.
Praznično i veselo u Koretištu, zvuk harmonike na jednoj, truba i goča na drugoj strani crkvenog dvorišta.
U veselju ovdašnji Srbi svetkuju i ovu seosku slavu, kako su činili vekovima tako čine i danas. Od prištinskih vlasti nisu tražili ni dozvolu ni ferman ni edikt za ovo slavlje, možda su se pravila u međuvremenu promenila ali njima to nije imao ko da dojavi.
I. Miljković
