Петар Први Карађорђевић

Српски краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти, умро је 16. августа 1921. године.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, за време његове владавине доживела је развој парламентарне демократије, убрзани привредни разст, културни напредак и слободу штампе.

Током владавине „Његовог величанства светог старца“, како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом Србија је била Пијемонт слободе, идеал уставног уређења и жариште напретка у том делу Европе.

 После збацивања са престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живио је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је за изузетну храброст одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу.

Под именом Петар Мркоњић, у босанскохерцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом.

 После убиства краља Александра Обреновића Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У народу – који га је најчешће називао „чика Пера“ – уживао је огромно поштовање због изузетног поштења и крајње скромног начина живота.

 У балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а са власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент.

 У Првом светском рату 1915. је са српском војском прошао њену голготу током повлачења преко Албаније. Превео је на српски спис „О слободи“ енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.