Priča iz Gojbulje: Aram je uzimati tuđe…
Gojbulja je malo selo, jedno od tri u opštini Vučitrn u kojima još uvek ima Srba. U poptupnom albanskom okruženju ovde opstaje tridesetak srpskih domaćinstava od stotinu, koliko ih je pre rata tu živelo.
Gotovo zaborabljeni, ovi ljudi su nedavno ponovo dospeli u žižu javnosti kada su mediji preneli informaciju da je takozvana kosovska policija privela direktora osnovne škole koji je kod sebe imao pečate ustanove u kojoj radi. Posle saslušanja diretor je pušten, a pečati su mu oduzeti.
Povodom incidenta oglasila se i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Petar Petković je izjavio da je prištinski premijer Aljbin Kurti krenuo u obračun sa srpskim školama koje bi da zatvori, a decu ostavi bez prava na obrazovanje.
Gojbulju smo obišli nedavno i zabeležili priču preostalih Srba koji govore da je ono o čemu su mediji nedavno izvestili samo jedan vid pritiska i da ih na terenu ima još.
Godinama su i Srbi i Alabnacima na Kosovu živeli jedni pored drugih trudeći se da u teškim ali i u vremenima blagostanja paze na ono što je haram ili aram. Dobro su poznavalili značenja stare turske reči koja predstavlja neku vrstu kletve. Onaj ko je izgovori poručuje da u tome što je nekome uradio ili oduzeo neće naći sreću. Tako je, bilo nekada, a onda se sve promenilo, pa za reč i običaje više niko ne mari, pričaju Srbi iz Gubljlje kod Vučitrna. Ovo su kažu, za njih najteže decenije života i borbe da opstanu tu gde su rođeni, sačuvaju svoja imanja i odole raznim pritiscima i iskušenjima koja im se nameću.
Za administraciju u Prištini i lokalnu vlast u Vučitrnu selo i njegovi žitelji su nevidljivi, ali im je njihova imovina i te kako primamljiva o čemu svedoče Bratislav Kostić, učitelj u penziji ali i Branka Milovanović koja je dobrano zakoračila u devetu deceniju i jedna je od najstarijih srpkinja u selu.
Dokumentarnu reportažu ARAM poslušajte ovde:
