Prva srpska fabrika aviona
Prva srpska fabrika aeroplana «Živojin Rogožarski A. D.» formirana je na osnovu odobrenja Industrijske komore u Beogradu 21. aprila 1924. godine. Osnivač fabrike je bio Živojin Rogožarski.
Godine 1923. Ministarstvo vojske i mornarice raspisalo je konkurs za izbor domaćih preduzeća, kojima bi se uz odgovarajuću tehničku, materijalnu i organizacionu pomoć države poverila izrada aviona. U oštroj konkurenciji ugovor su dobile dve male privatne firme: Ikarus iz Novog Sada i Rogožarski iz Beograda. Rogožarski je prvobitno bila stolarska radionica u Beogradu, ali je davala nadu da će biti u mogućnosti da organizuje proizvodnju vazduhoplova, jer je njen vlasnik Živojin Rogožarski u toku Prvog svetskog rata radio u Budimpešti kao majstor na izradi aeroplana.
U cilju provere, Odeljenje za vazduhoplovstvo je kod Rogožarskog naručilo izradu dvadeset i sedam krila za avion Mali Brandenburg ŠB-1. Isporuka prvih fabrikovanih krila za ŠB-1 je otpočela 1924. godine., pošto je uspešno obavila posao, fabrika Rogožarski je sklopila ugovor i za izradu 10 kompletnih aviona ŠB-1. ŠB-1 je bio laki školski avion-dvokrilac sa jednim motorom Mercedes snage 100KS. Probni let prvog serijskog aviona ŠB-1 izrađenog kod Rogožarskog je izvršen na Banjici 10. maja 1925. godine. Do kraja 1926. godine kod Rogožarskog je proizvedeno 22 primerka aviona ŠB-1 i 24 primeraka aviona tipa Srednji Bradenburg SB-1 sa motorima Austro-Dajmler snage 160 KS i 185 KS.
Fabrika je bila ohrabrena ovim napretkom i počela je da ugovara nove poslove.
Krajem 1927. godine Komanda vazduhoplovstva na čelu sa generalom Stanojlovićem naručuje 12 izviđačkih aviona Fizir-Majbah od 260 KS. Osim serije od 12 Fizir-Majbaha, u fabrici Rogožarski je na osnovu iste koncepcije, u periodu od 1928. do 1931. godine izrađeno više prototipa, kao što su: jednomotornim Fizir Loren 1928. godine, sa motorom snage 450 KS, Fizir Hispano 1928. godine, sa motorom snage 450 KS, jednomotorni Fizir-Rajt 1930. godine, sa motorom snage 220 KS, Fizir F1G-Kastor 1930. godine, sa motorom snage 220 KS i Fizir F1G-Titan 1930. godine, sa motorom snage 230 KS. Izrada ovako velikog broja prototipova je bilo prouzrokovano velikim problemom nabavke avio motora koji su poticali iz uvoza, reparacija ili ratnog plena jer domaće proizvodnje avio motora u to vreme nije bilo. U serijsku proizvodnju je ušao samo prototip Fizir-Rajt. Kompletnu proizvodnju vazduhoplova tipa Fizir je kasnije u potpunosti preuzela fabrika Zmaj iz Zemuna.
Shvatajući značaj razvojne funkcije u proizvodnji aviona, Rogožarski je zaposlio inž. Viljema Šustera, formirao konstrukcioni biro i rešio da osim licencne proizvodnje počne da realizuje i domaće projekte. Tada je (1929. godine) pokrenuo izradu sopstvenog trenažnog aviona Rogožarski AŽR, sa motorom Valter Kastor snage 240 KS. Ovaj avion u horizonatalnom letu mogao je da postigne brzinu od 240 km/h i ako je imao vreme penjanja 38 minuta na visinu od 5000 m, zbog primedbi na upravljivost aviona Komanda vazduhoplovstva nije dozvolila serijsku proizvodnju.
Rogožarski je u to vreme dosta novca investirao u razvoj novih projekata i proizvodnih pogona, pa je delom zbog toga ali i zbog izostajanja novih porudžbina izazvanih svetskom ekonomskom krizom i neplaćenih dugova dospeo u stečaj. Glavni poverilac fabrike aviona Rogožarski je bila Opšta trgovinska banka koja je početkom 1934. godine preuzela kontrolu nad preduzećem. Iste godine 1934. kompanija je ponovo počela sa radom, ali kao akcionarsko društvo pod nazivom Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A. D..
Uprava preduzeća je poverena mlađoj i sposobnoj ekipi u kojoj je tehničko rukovođenje fabrikom preuzeo već afirmisani konstruktor aviona Sima Milutinović. Dolaskom inž. Sime Milutinović za tehničkog direktora fabrike Rogožarski znatno je ojačana i razvojna funkcija što dokazuje broj prototipova i fabrikovanih aviona u periodu od 1934. do 1941. godine. Prvi posao koji je napravljen u transformisanom preduzeću Rogožarski bio je izrada prototipa školskog lovačkog aviona Rogožarski PVT. Vojska je sa svoje strane pomogla da se firma izvuče iz dugova otkupom aviona Rogožarski AŽR i porudžbinom od 40 aviona Fizir FN u 1935. godini.
Od 1935. godine dolazi do oživljavanja privrednih aktivnosti u Kraljevini SHS pa time i vazduhoplovne industrije. Fabrika aviona Rogožarski prati opšti trend razvoja i ovaj period od 1935. do 1941. godine predstavljaju „zlatne godine“ u poslovanju fabrike aviona Rogožarski. Vrednost proizvodnje 1935. godine iznosila je 4,5 miliona dinara a 1939. preko 51 milion, što je povećanje preko deset puta. To je pratilo povećanje proizvodnih kapaciteta i broja radnika sa 85 u 1935. na 899 krajem 1939. godine.
Pred rat, fabrika je imala oko 1.000 zaposlenih radnika. Rogožarski je takođe 1941. godine, po engleskoj licenci izrađivao i čuveni britanski lovački avion Hoker hariken Mk-1. Pored redovne proizvodnje u fabrici su vršene veće popravke aviona, one koje nisu mogle da obave pukovske radionice, revizije aviona vlastite i tuđe proizvodnje i proizvodnja delova aviona po porudžbini.
Aprila meseca 1941. godine nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Nemci su zaplenili sav materijal, delove i započete kao i zatečene avione na opravci ili reviziji u fabrici aviona Rogožarski u Beogradu, rekvirirali fabriku koja je nastavila da radi za potrebe nemačkih okupacionih vlasti pod imenom Werwirtschaftsstab Südost und Verbindungsstelle der C.L. – Rogozarski. Tokom rata tj. 16. i 17. aprila 1944. godine fabrika Rogožarski je oštećena u toku savezničkog bombardovanja Beograda.
Nakon oslobođenja Beograda i Zemuna preostali proizvodni kapaciteti fabrike Rogožarski su uključeni u opšte napore za oslobođenje zemlje. Fabrika Rogožarski je pripojena zajedno sa delom fabrike Zmaj 1946. godine Zemunskom Ikarusu u novoformiranu potpuno nacionalizovanu vazduhoplovnu industriju (Državna Fabrika Aviona). Od tada je Rogožarski prestao da radi kao Prva srpska fabrika aeroplana Rogožarski.
Za 22 godine svoga postojanja u pogonima ove fabrike proizvedeno je 305 aviona. Razvijeno je i izrađeno 15 prototipova aviona domaće konstrukcije a 5 tipova aviona je proizvođeno na osnovu kupljenih licenci. Kasnije je (1948. godine) u pogonima fabrike Rogožarski na prostoru oivičen ulicama Dalmatinska, Stanoje Glavaša, Knez Danilova i Starine Novaka formirana Industrija Kotrljajućih Ležaja – IKL Beograd.
