Пустош јужног прага

Бошњак је махала или засеок села Јасеновик који је десетак километара удаљен од средњовековног рудника и утврђења Ново Брдо.  Године 2006, када је умрла Петкана Симоновић, последња старица из ове махале, село је остало празно.

Куће, старе ћерпичаре, оронуле и зарасле у коров и шибље ипак одолевају времену. Врата, прозори, утичнице, штекери све је повађено, изглављено из зидова и однесено.

На источном зиду собе која и после толико година зрачи својом белином остао је струк босиљка да виси и подсећа како се ту некад живело, рађало, женило, удавало, славила крсна слава.

Дечјих руку да беру шљиве „пожешке“, јабуке „петровке“, крушке оскоруше, одавно нема. Родиле су, земљи тешко, Савиле се гране до црне земље, ко да моле да им неко олакша терета.

Село, аветно празно. Из кућа говори тишина, давно је било кад се овде рађало и крштавало, удавало, женило. Загробни мук ремете само капи воде. Кап по кап, из заптивене чесме капље и лагано пуни издубљено дрвено корито из кога се не тако давно напајала стока пристигла са паше. Вода бистра, хладна, питка, жељна да је неко захвати и разлади суво грло.

Подно засеока уредно покошене ливаде, а стара дивља трешња, џанарика коју овде још и називају слива, пркосе шуми која се надвила над њима претећи да их угуши. Старе воћке неми сведоци једног времена и живота који је утихнуо.

Потомци људи који су живели у овој махали, нису сасвим напустили крај, неки су се само преселили у суседне засеоке, а има и оних који су заувек отишли са Косова и сигурност пронашли у ужој Србији.

Oд старијих мештана сазнали смо да су се поједине фамилије у овај крај доселиле из околине Медвеђе и Сијеринске Бање бежећи од крвне освете.
Занимљива је прича и да су са собом пресадили и донели у овај крај многе воћке које тада нису биле типичне за ово поднебље. Тако је пренета и крушка оскоруша.

Овај пуст засеок мајала је села Јасеновика које се налази источно од Новог Брда и састаојји одследећих махала: Деновићи, Манишанци, Бели брег, Бошњак, Стојчинци, Петровићи, Разловићи, Анковац, Филиповац, Утманци, Лаушовци, Кузљавци, Пауновци, Влајковци, Горошанци, Дом.

У свим овим махалама данас је остало да живи педесетак српских домаћинстава.

И.Миљковић

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button