Рођен за шансону, са њом живео и по њој ћемо га памтити – Драган Стојнић

Драган Стојнић, један од најзначајнијих српских и југословенских шансоњера рођен је 10. новембар 1937 у Београду где је и умро 19. март 2003.

Живео је у Сарајеву, Бањој Луци, Скопљу и Београду, градовима који су обележили њега и његово музичко стваралаштво, но где год да је дошао у срцу је увијек носио песму. Одувијек је желио да постане певач, а на сцени је провео скоро 40 година. Студирао је француски језик, да би касније ипак завршио Вишу туристичку школу.

Његови почеци везују се за, тада чувени, сарајевски ансамбл „Пријатељи“, а први велики успех постигао је 1964. године победом на фестивалу у Краљеву „Микрофон је ваш“ са песмом „Била је тако лепа“, тадашњим евровизијским хитом, песмом представницом Француске 1963. године. Следеће године такође добија прву награду на фестивалу у Опатији са евергрином

„Зашто долазиш само са кишом“. После тога 1966. године гостује париској Олмпији, интернационалном храму музике, а његове плоче су почеле да се продају у огромним тиражима.

Свој најплоднији стваралачки период Драган Стојнић је имао у Сарајеву, где је током 1960-их снимио више француских шансона, а кроз преводе текстова југословенска публика је добила прилику да упозна смисао и дух француске шансоне.

Осим текстова на француском језику, он је користио и текстове Б. Стојадиновића и Н. Вражалице. Успешно је сарађивао са сарајевским оркестром Есада Арнауталића који је био и аранжер више његових песама. Истих година повремено је наступао и на југословенским фестивалима забавне музике (Опатијски фестивал, Ваш шлагер сезоне, Београдско пролеће), пар пута је предстваљао и Радиотелевизију Сарајево на националним изборима за Песму Евровизије, но све у свему Драган Стојнић ипак није био фестивалски певач.

Године 1984.  почео је са серијом традиционалних солистичких концерата поводом 8. марта у Београду, којима је одржавао нераскидиву везу са публиком. Одржао је многобројне концерте и наступе широм Југославије, а захваљујући песми обишао је и готово цели свет.

Био је дугогодишњи сарадник ПГП РТБ-а, а 1998. године добио је награду „Златни Беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда. Године 1991. отпевао је готово целокупни материјал за соундтрак филма „Мој брат Алекса,“ који говори о животном делу Алексе Шантића.

Један од најпознатијих југословенских шансоњера умро је 19. марта 2003. после дуге и тешке болести у Градској болници у Београду. Сахрањен је 21. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Повезани чланци

Back to top button