Скендер Куленовић
Писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и уметности, рођен је другог септембра 1910. године у Босанском Петровцу где је и завршио основну школу. Куленовић је аутор потресне поеме „Стојанка мајка Кнежопољка“, коју је као учесник народноослободилачког рата створио у јеку најжешћих борби.
Отац му је био Салих-бег из старе беговске породице, чије име сугерише на порекло од Кулин-бана. Након наглог осиромашења његове беговске породице аграрном реформом, прелази у мајчино родно место Травник. Ту је као спољни ученик завршио Језуитску гимназију. Већ у трећем разреду гимназије јавио се првим књижевним радом, збирком сонета „Оцвале примуле“. Затим је студирао право на Загребачком универзитету, али је студије напустио и посветио се новинарству.
Године 1941. ступа у први партизански одред Босанске Крајине. Носилац је Партизанске споменице 1941.
Био је ожењен Вером Црвенчанин Куленовић, првом женом филмском редитељком у Југославији, са којом је имао двоје деце: Вука Куленовића, композитора и Биљану Куленовић, балерине.
Због великог књижевног доприноса изабран је 16. децембра 1965. за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 21. марта 1974. за њеног редовног члана.
Умро је 25. јануара 1978. године у Београду.
У његовој поезији господаре два супротна облика, сонет и поема. Сонете је писао на почетку и на крају своје песничке каријере, док из ратних година потичу три његове поеме: „Стојанка мајка Кнежопољка“ (1942), „Писма Јова Станивука“ (1942) и „Шева“ (1943). Оне су написане по угледу на епске народне песме.
Његова најбоља и најславнија поема „Стојанка мајка Кнежопољка“ настала је као песничко свједочанство ужаса усташког клања над српским цивилима на Козари. Обликована је по моделу народне тужбалице. Али она је више позив на освету, слављење слободе и живота, него јадиковка мајке што је изгубила три сина у непријатељској офанзиви.
После Другог светског рата био је директор Драме у Сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући „Просвета“. У књижевности се јавио 1927. венцем од пет сонета „Оцвале примуле“.
Остала дела: роман „Понорница“, поеме „Шева“, „Збор дервиша“, драма „Свијетло на другом спрату“, комедије „Дјелидба“, „Вечера“.