Скупштина у Борку и формирање Павитељствујушчег совјета сербског

На скупштини устаничких старешина у Борку 28. августа 1805. године донета је одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији.

Међу појединим устаничким и нахијским старешинама владала је тежња да се њиме донекле ограничи Карађорђева власт.

После победе на Иванковцу, Карађорђе је заказао састанак народне скупштине у селу Борку на коме је требало је да се ударе прве основе власти у ослобођеним крајевима. Застој устаничких операција омогућио је да се на тој скупштини, уз старешине, окупи велики број народа из свих нахија, тако да је скупштинских учесника било више од хиљаду.

На скупштини се расправљало о сакупљању данка, о набавци војних потреба, о исплаћивању војника-најамника, о бољем уређењу власти и судова, о поправци срушених цркава и манастира, о завођењу и уређењу пошта, и о другим народним потребама.

Најважнији закључак скупштине у Борку јесте одлука да се оснује „Совјет“ који се састоји из једног председника, 12 чланова и једног секретара, који ће на себе преузети бригу око уређења судова, судити у већим делима, уредити полицијске и административне власти и издавати потребне уредбе. Скупштина је изабрала првих шест саветника, a за председника Савета постављен је прота Матеја Ненадовић. По наредби Карађорђевој, Савет се инсталирао у манастиру Вољавчи, y Рудничкој нахији.

Што се тиче избора саветника за нахије које нису биле у Савету заступљене, одређено је да се за сваки округ одрже посебне окружне скупштине, састављене из „буљукбаша, калуђера, попова, кметова и од простог народа“ које ће изабрати „најбољега и најправдољубијега човека, „у коме има поверење“, па ће га упутити у Савет. Народ ће му дати и потребно пуномоћство за улазак у Савет, са потписима свих који су га бирали, и он ће ступити у дејство тек кад се закуне.

Правитељствујушчи совјет сербски био је један од централних органа власти у устаничкој Србији, основан 15. августа 1805. на народној скупштини у Борку, у време Првог српског устанка. Један од оснивача је био прота Матeја Ненадовић, док је на његовом постављању радио Божа Грујовић, професор историје права на универзитету у Харкову.

Стварање Совјета је био израз потребе ослободилачке борбе српског народа, тадашњих супротности политичке борбе, спољнополитичких утицаја и борбе великих сила око устаничке Србије. Да би спречио пропаст устанка, Божидар Грујовић је предложио оснивање Правитељствујушег совјета који је основан на скупштини у Борку августа 1805. Карађорђе је дао пристанак за његово оснивање, желећи да му он помогне у решавању сложених проблема војноорганизационог и спољнополитичког карактера. Један део војвода је схватио да Совјет може бити добра опозиција против Карађорђа.

Совјет је био нека врста владe и имао је извршну и законодавну власт, што је Грујовић посебно наглашавао. Као централни орган власти обједињавао је напоре устаника и доприносио је да се са успехом развија ослободилачка борба. Стварао је основне услове за бржи економски, друштвени и културни развој Србије.

Начални правитељствујушчи совјет народни, по нацрту Грујовића, састојао се од 12 изабраних представника 12 нахија. Имао је свог председника који се бирао сваког месеца међу 12 представника. Предвиђено је било 6 попечитеља који су се исто као и председник бирали између чланова: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране и унутрашње послове, те и један секретар. Попечитељи су уведени тек 1811. Прво седиште је било у манастиру Вољавчи испод планине Рудник, а после кратког времена у манастиру Боговађи. У то време по нахијама се организују магистрати (судови) да суде и свршавају нахијске послове.

 За боравка у Боговађи створен је и сопствени печат: грб Србије, крст са 4 оцила и грб древне Трибалије (један од старих назива за Србију), под круном вепрова глава са стрелом забоденом у чело. Између ова два грба налази се крин, испод грбова година 1804, а около натпис: Правитељствујушчи совјет сербски.

Повезани чланци

Back to top button