Sveti Jovan, selo opustelo, a crkva puna ljudi

Nekoliko kilometara iznad Kosovske Kamenice nalazi se naselje Sveti Jovan, tako nazvano po starom manastiru koji je ovde podignut još u 14. veku, tvrde mešani, mada, istorijski podaci kazuju da se crkva u spisima prvi put pominje dva veka kasnije.

Bilo kako bilo, crkva i danas postoji, pa i zaseok koje je ime dobio po njoj ali u njemu danas niko ne živi.

Desetak krovova napuštenih kuća, okućnica i štala, crvene se ispod gustih krošanja drveća svedočeći svakom neznancu i putniku, koga ovde samo sigurna namera može da dovede, da je tu bilo selo. Jedinog meštanina, Trajana Arsića nismo zatekli u selu. Saznali smo da s vremena na vreme obiđe kuću i selo a da sada živi u Kosovskoj Kamenici.

  

• 

Uskim makadamskim putem vraćamo se nazad, skrećemo desno i na maloj zaravni pred nama se ukaza kamena crkvica. Iz naknadno dozidanog objekta kraj same drvene građevine, dopirali su zvuci narodne muzike, unutra ljudi za stolovima prepunim ića i pića, vesele se.

• 

„Danas slavimo seosku slavu „Ivanjdan“ svake godine se ovde okupljamo, prvo na službi, a posle da se proveselimo i družimo“, priča nam Radovan Mihajlović iz obližnjeg sela Berivojca.

Veselog lika sa drvenom frulom koju je, kaže, sam izrezbario od vrbovog drveta,  dočekuje nas i  Živko Stojković iz sela Grizime u okolini Kosovske Kamenice.

• 

„Srećan praznik“ – reče i onda zasvira užičko kolo u svoju frulu, lepša i srdačnija dobrodošlica nije nam trebala.

„Ovde je za Svetoga Jovana uvek puna porta narod. Sad zbog ovuj koronu ljudi se plašiv, al opet doodiv da se pomole Bogu i upale sveću za zdravlje“, govori  Živko, živahan i veseo starac kako mu i ime govori.

O crkvi se sve do 2007. godine brinuo Ljuba Arsić, otac jedinog meštanina zaseoka Sveti Jovan, Trajana. Kada je Ljuba umro, brigu o crkvi preuzeo je Živorad Stanković iz obližnjeg zaseoka Ograđe. Oba zaseoka ili kako ih ovde nazivaju, mahale, pripadaju  Berivojcu.  

Priču o staroj crkvu posvećenoj Svetom Jovanu Krstitelju nastavlja Živorad, predočivši nam podatak da su 2008. godine oko crkve vršena iskopavanja i istraživanja.  

• 

„Ovo je nekada bio manastir, evo ovde malo niže su temelji a ja sam otkrio i nagorelu gredu, koju sam posle zatrpao sitnom zemljom. Nailazili smo i na ljudske kosti, jer kao što znate oko svakog manastira su se sahranjivali ljudi. Kosti smo poškropili vinom i vratili ih u zemlju.“

Kamen za nerotkinje

• 

Niže od crkve, kraj Globarničkog potoka nalazi se kamen, na njemu mnogo sitnog metalnog novca, ostavljaju ga žene koje žele da se ostvare kao majke.

„Vidite ovaj kamen“ – pokazuje nam Živorad rukom na kameni stub, nalik onima koji se nalaze u oltarskom delu mnogih pravoslavnih bogomolja – „ovde stalno dolaze nerotkinje, pomole se Bogu da ih obraduje porodom i Bog ih obraduje. Eto, nedavno je ovde bila jedna mlada iz Berivojca, pomolila se Bogu, ostavila novčić i sada je bremenita. Odite da proverite ako meni ne verujete“, priča Živorad.

• 

Radostan što nas je priča zainteresovala, a u želji da nam što više detalja o ovom lepom i mističnom mestu saopšti, čika Živorad usput dodaje da je njegovo poreklo iz Bojnika kod Leskovaca, odakle mu se deda posle proboja Solunskog fronta doselio u Prilepac gde je on rođen.  

Kaže nam da su u zaseoku Sveti Jovan živelo pravoslavno i katolično življe ali da su pod pritiskom Turaka neki primili islam i odselili se za Tursku ostavljajući kuće, imanja i bogomolju u kojoj su se nekada kao hrišćani molili.

• 

Uzimamo osveštanu Ivanjdansku vodicu, malo od slavskog kolača, koji stajahu kraj vrata crkve, prekrstismo se i krenusmo nazad, uskim makadamskim putem kroz šumarak pa kroz zaseok Ograđe sve do Kosovske Kamenice. U međuvremenu put drevne crkve hrlila je grupa ljudi, neki pešice, neku u automobilima i na traktorima, danas je praznik, tako se valja.

• 

Zastadosmo i nabrasmo rascvetale bokore kantariona koji su se šepurili s obe strane seoskog puta. Meštani kažu da je najlekovitiji  onaj koji se ubere na Ivanjdan. Lek za telo ubrasmo, a onaj za dušu osta iza nas među zidine drevne kamene crkve.  

Crkva Svetog Jovana u Berivojcu

U istorijskim izvorima prvi put se pominje u  16. veku veku i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Crkva je pripadala manastiru koji se nalazio kraj Globarničkog potoka, par kilometara jugoistočno od Kosovske Kamenice. Crkva posvećena Svetom Jovanu Krstitelju zidana je kamenom, u vidu jednobrodne građevine sa pripratom, zasvedene poluobličastim svodom, sa portalom i slepom nišom na zapadnom zidu, odnosno petostranom apsidom na istočnom zidu.

• 

Stil fragmentarno sačuvanog živopisa – deo scene Strašnog suda i nekoliko pojedinačnih svetiteljskih predstava – ukazuje na 16-17. vek kao vreme nastanka.

Manastir je u 19. veku opusteo, a razrušena crkva obnovljena je šezdesetih godina 20. veka.

Ivan Miljković