Тројна офанзива на Србију

Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, петог октобра 1914. године, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.

Тројна инвазија на Србију је почела 5. октобра 1915. године и то је била четврта офанзива Централних сила на Србију, која је после три неуспешне резултовала сломом српске војске и њеним повлачењем преко Црне Горе и Албаније.

У тројној инвазији су учествовале Аустроугарска и Немачко царство, а 14. октобра им се придружила и Бугарска. Суштину ове офанзиве чинили су покушаји окружења и уништавања српске војске. Израђен је операцијски план заједничке офанзиве против Србије и Црне Горе.

Главни реализатор и командант ових учесника у офанзиви био је генерал Аугуст Макензен. За употребу аустроугарских снага био је обавезан да консултује Врховну команду у Бечу.

Планом је било предвиђено да се српска војска обухвати са севера (из Срема и Баната) и са истока (из Бугарске). Планирано је да се главни удар изведе са севера. Изводио се преко Саве и Дунава. Носилац главног удара била је 11. немачка армија која је дејствовала великоморавском долином и 3. аустроугарска армија која је имала задатак да дејствује преко Београда на југ.

По овом плану са истока према Нишу и Крушевцу дејствовала је 1. бугарска армија. У саставу Макензенове групе није била 2. бугарска армија, која је нападала Македонију са задатком да прекине везу српске војске са Грчком. По овом плану аустроугарске снаге дејствовале су и преко Мачве ка Ваљеву и од Вишеграда ка Ужицу.

Повезани чланци

Back to top button