Устав Србије из 1888. – дан када је уведена парламентарна демократија

Скупштина Србије jе 11. децембра 1888. године прихватила устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом који је писан по узору на белгијски устав од 1831, у Србији је први пут уведена парламентарна демократија.

Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 19. века у Србији су формиране три политичке странке — Народна радикална странка, Либерална странка и Напредна странка. Већ 1880. постојала је декларативна сагласност свих политичких фактора (странака и двора) да је потребно донети нови устав. Према процедури која је прописана у Уставу из 1869. било је потребно да две редовне Народне скупштине донесу решење о потреби мењања устава, а после тога је требало да се сазове Велика народна скупштина која је једина могла да донесе нови устав. Две редовне Народне скупштине су 1881. и 1882. донеле решење о потреби промене устава.

Народна радикална странка је све више јачала и имала је подршку огромне већине сељаштва које је чинило близу 90% становништва земље. Либерална и Напредна странка су имале подршку трговаца, сеоских домаћина, банкара и индустријалаца.

Краљ је био свестан успона Народне радикалне странке, и знао је да би на изборима за Велику народну скупштину радикали добили већину посланичких места. Радикалски програм из 1881. је био заснован на принципу народног суверенитета и народне самоуправе, па се краљ бојао да ће Велика народна скупштина састављена претежно од радикала унети ове принципе и у нови устав.Сукоб краља Милана и Напредне странке с једне, и Народне радикалне странке с друге стране, све се више заоштравао. Недуго након победе радикала на изборима од 7. септембра 1883, избила је Тимочка буна, коју је краљ искористио за обрачун са радикалима. Многи радикали су осуђени на дугогодишње затворске казне, укључујући и поједине чланове главног одбора странке. Неколико их је осуђено на смрт, међутим, ниједна смртна казна није извршена. Никола Пашић је емигрирао у Бугарску и тако избегао извршење смртне казне, док су остали осуђеници на смрт из редова радикала помиловани.

Драгош Јевтић и Драгољуб Поповић наводе да је краљ Милан након рата с Бугарском увидео да више не може остати на власти и да је тада донео одлуку да се повуче с престола у корист сина. Нови устав је, по њима, донет ради „спаса династије Обреновић“.

Краљ Милан је сматрао да је устав само привремено решење, да је превише слободоумани да ће се пре или касније поново појавити жеља за „самоодрживом краљевском влашћу

Прокламована је заштита слободе од самовоље државне власти; забрањен прогон српских грађана; прописан начин лишења слободе, извршења претреса; забрањени су преки судови; забрањено је извршење смртне казне за политичке кривце.

Обезбеђена је слобода штампе. Забрана новина је била предвиђена у три случаја: увреда краља, увреда страног владара, позивање на оружје. Уведена је слобода збора, договора и право удруживања.

Није уведен горњи дом али је уведена институција квалификованих посланика како би се обезбедило учешће интелигенције. Избори су били тајни и непосредни. Активно бирачко право су имали држављани са навршеном 21. годином живота и који су плаћали бар 15 динара непосредног пореза држави. Војници нису имали право гласа. Постојала је институција Велике народне скупштине.

Законску иницијативу су имали краљ и Народна скупштина. Закони су се разматрали уз обавезно претходно мишљење Државног савета. У случају спора Народне скупштине и краља примењивао се апел на народ.

Контрола владе се спроводила путем интерпелација, питања и анкета, буџетског права те министарске одговорности.

Обезбеђена је судијска независност и непокретност. Државни савет је био највиши управни суд у земљи.

Србија је постала грађанска, уставна, парламентарна монархија. Устав је посматран кроз призму договора краља и радикала. Краљев пораз је било увођење парламентаризма а пораз радикала увођење изборног ценза, квалификованих посланика, Државног савета, стајаће војске те упоредно постојање локалне самоуправе и државних чиновника. Општа мана устава је била што је био намењен једној развијенијој грађанској средини но што је била српска у то време.

Повезани чланци

Back to top button