Velika Gospojina u Bostanu: Nekada se slavilo uz muziku i kolo, danas muk i tišina

Svečano i skromno uz primetno manji broj ljudi nego ranije, Velika Gospojina je proslavljena i u Bostanu kraj Novog Brda, gde je u staroj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice otac Stevo Mitrić služio svetu liturgiju.   

Nekada ovde nije moglo da se priđe od naroda, ljudi su na Veliku Gospojinu čekali u redu da upale sveću za zdravlje svojih najbližih. Porta crkve u Bostanu, podno zidina srednjovekovnog Novog Brda bila je prepuna ljudi.

• 

Na velikoj livadi od parohijskog doma pa sve do škole igralo bi se oro u koje su se hvatali i mladi i stari. Ovako se sa nostalgijom prisećaju Srbi nadaleko čuvenog sabora u Bostanu. Bio je to glavni događaj za čitav novobrdski kraj.

• 

Za Veliku Gospojinu u Bostane je pristizao narod sa svih strana, dolazilo se peške čak dvadesetak kilometara udaljene Kosovske Kamenice. Mlade devojke dugo su se  pripremale za ovaj dan, pažljivo birajući garderobu i nošnju za ovu priliku.  Znale su da će tog dana u njih biti uprti mnogi pogledi, kako mladih momaka tako i čitave njihove rodbine.

Gorica Tomić, sada blizu pedesetim, sa setom se priseća dana kako se na čuvenom saboru u Bostanu, o kome je ispevana i pesma, zabavljala omladina.

„Gočobije i trubači bi, pošto se svrši služba u crkvu, zasvirali. Ljudi su se hvatali u kolo i igrali.  Momci i devojke, mlade snaške do godinu dana, na sabor su dolazile u venčanice da se pokazuju na ljudi, svi su bili veseli i nasmejani taj dan“, priča o sada već zaboravljenim i napuštenim običajima Gorica, rodom iz Strezovca.

Gorica priča da omladini tada ništa nije bilo teško.

„Žurimo da sve završimo rabotu u kuću i polje pred praznik, pa da se izmijemo, doteramo, i sutra rano da krenemo za Bostane. Išli smo peške, po sat i po u jednom pravcu, ali nam to nije bilo teško, to je za nas bio događaj“, priča ova sredovečna žena.

• 

Dodaje da je crkveno dvorište bilo puno ljudi koji su došli sa raznih strana, da su tu neretko i obedovali i noćivali.

Danas toga više nema, Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice obiđe tek po koji vernik, upali sveću, ostavi koji dinar na prestonu ikonu i pomoli za zdravlje.

Lokalni Paroh Stevo Mitrić se posle službe razgovarao sa parohijanima dok se njegova supruga starala da niko ne ode dok ne proba malo od slavskog kolača i žita.

Stvorili su se tu odnekud i trubači, kažu da su došli iz Vranja, bili su voljni da zasviraju, ali im je kosovska policija zabranila da sviraju kako se narod ne bi okupljao zbog pandemije korone.

Ankica Đokić je u društvu supruga Miodraga i trogodišnjeg sina Andreja u Bostane došla iz Kusca da  upali  sveće i pomoli se za svoje i zdravlje porodice.

• 

„Kad god mi se ukaže prilika gledam da  dođem ovde sa porodicom. Moram da vam priznam da je  ranije  bilo mnogo lepše i bilo je više ljudi.  Korona je sve pokvarila ali ne samo ona,  nažalost, dosta ljudi se iselilo iz kraja, sve nas je manje“, priča Đokićeva.

Iako nije bilo ni muzike ni mnoštvo sveta kao ranijih godina, ovdašnji Srbi su se danas ipak okupili u porti crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Bostanu. Bila je to prilika za njih da se vide i porazgovaraju o zajedničkim mukama.

U Bostanu kod Novog Brda danas živi jedva pedesetak Srba.

Ivan Miljković