(Video) Na veliki petak u Žaču: Ovde samo pogled uživa, sve drugo se muči
Vaskrs je za Srbe u povratničkom selu Žač kod Istoka kao i svuda među pravoslavnim življem veliki je i radodstan dan. Tada se zaboravljaju svi poljoprivredni poslovi, domaćice ofarbaju jaja i onim prvim koje su izvukli iz lukovine obavezno narumene deci obraze kako bi bila crvena i zdrava kao dren.
U nedelju na praznik domaćini iznosi na sto najbolju rakiju kojom dočekuje goste. Ranije ih je bilo više, a sada iz godine u godinu sve manje, što zbog korone, što zbog poslednjeg rata koji je rodbinu rasejao svuda po belom svetu.
Deset godina posle rata Veljko Komatović se sa suprugom i dvoje dece vratio u rodno selo. U početku je bilo teško. Svi pod jednim šatorom, a vani demonstriraju neprijateljski raspoloženih Albanaca kojima nije po volji što se Srbi vraćaju. Verovali su da su ih jednom zauvek proterali. Napadi, kamenovanja i pucnjava na povratnike. Sve se to podnelo i istrpelo zarad povratka na svoje imanje.
Na veliki petak 2021. godine pun samopouzdanja i vere Veljko nas dočekuje kao svoj na svome, u kući koju je proširio i dogradio na dedovini.
Iako ga je prvi komšija mnogo puta napadao, sada je više nego siguran da ga odavde ništa ne može pomaći. Ističe da je spreman da pomogne svakom žitelju Žača koji odliči da se vrati i oživi ognjište i imanje.
Vratio se i Slaviša Komatović. U kućici od 40 kvadrata živi sa suprugom i troje dece. Dok sedimo pod još uvek nedovršenim tremom i uživamo u neprocenjivom pogledu koji puca na snežne vrhove Prokletija Slaviša priča:
„Ovde je samo to lepo, pogled na kosovske Alpe. Nema tog novca koji će da ga plati, a o ostalom da ne govorim. Život je težak, samo oko ovde može da uživa“, priča ovaj povratnik i otkriva gorku istinu.
U kući Komatovića na veliki petak se farbaju jaja. Domaćica Olivera je od ranog jutra u poslu, dok Anđela (11), Nikolina (10) i Stefan (6) pomažu da se ona ukrase sličicama.
Slaviša sa suprugom i troje dece živi u kućici od 40 kvadrata. Život ga je naterao da sve nauči da radi. Majstor je on, dozidao bi još koju sobu deci, ali nema para. Ni on ni supruga ne rade, žive od poljoprivrede i obrađuju 10 hektara imanja. Za sada je to dovoljno da se izmire osnovne potrepštine u domaćinstvu ali ne i za dalje školovanje dece, otkriva domaćin.
Dodaje da mu je više puta do sada dolazilo da sve pokupi i ode negde trbuhom za kruhom, ali, sprečava ga to što je ovde sada nešto stekao, a i zemlja se ne ostavlja tek tako. Kaže rodna je, jedino što čoveka ne može da rodi.
„Rodna jeste, pusta ne ostala, bez nje teško sa njom još teže“, priča Slaviša, povlači dim cigarete i još jednom pogleda u pravcu Prokletija pa u nebo.
„Neće danas kiša, dopustiće Gospod da se odmorimo za praznik, a onda nam valja kukuruz sejati“.
Ivan Miljković
