Vučitrn – od iskona do izgona sa verom u vaskrsnuće

„Knjigu piše vojvoda Vojine od lijepa grada Vučitrna“ – grad slavno opevan u narodnoj epici, u posedu Vuka Brankovića i pod upravom vlastelina Vojinovića i Altomanovića, danas je bez Srba.

Do rata 1999., u Vučitrnu je živelo blizu 1500 sunarodnika, a danas u parohijskom domu samo jedan – sveštenik Žarko Mitrović koji se stara da u malenoj crkvi Svetog Ilije ne utihnu pojanje i služba.

Vučitrnci su, kažu, iz nužde otišli ali im je srce i dalje u gradu na Sitnici podno Čičavice.  Dva puta godišnje redovno se okupljaju na liturgiji i obilaze grobove predaka. Na Cveti su se opet okupili u svojoj crkvi, prvi put posle 26 godina, nakon liturgije ovde je održana i promocija knjige o vekovnom trajanju grada „Vučitrn od iskona do izgona“ autorke Ljiljane Staletović.

Vojinovića kula i kameni most i dalje su tu, ali u Vučitrnu nema ni potomaka ni sunarodinika slavne vlastele i srpskih vitezova.  Ni ulicama ni gradskom čaršijom srpski se ne čuje, niti se njime zbori, ima 26 godina. Ipak, zvono kraj malene Crkve Svetog Ilije nije utihnulo u zlim vremenima, oglašava se u obnovljenom hramu porušenom i zapaljenom u pogromu 2004. godine.

Na Cveti u oslovođenom gradu prvi put prošla litija  

Na Svetog Iliju i na Cveti uoči Vaskrsa raseljeni Vučitrnci  okupili su se u porti svog hrama, prvo na litugiji potom i kraj grobova predaka, tu su, kažu, najbliži nebu, prisećajući se prošlog nadaju budićem.   

„Kad god mogu ja sam tu. Jedino se ovde osećam kao svoj na svome, kome brane da budem na svome“ , jada se Sava Drobnjaković, član Crkvenog odbora. 

Crkva u Vučitrnu sagrađena je 1834. godine uz pomoć vernog naroda grada ali i uprave manastira Deviča. Građena u zlo tursko vreme, morala je biti ukopana u zemlju i nikako veća od doma bilo kog muslimana u okruženju. Preživela je Osmanlije ali ne i albanske ekstremiste koji su je 1999. godine spalili. U martovskom pogromu 2004. huligani su u crkvi zapalili automobilske gume i na taj način trajno oštetili freskopis.

Jerej Žarko Mitrović, jedini Srbin u ovom gradu ponosno ističe da se Vučitrn ubraja među najstarije srpske gradove na Kosovu i Metohiju. Podseća da su se ovde nalazili dvori Vuka i Đurđa Brankovića te da kameni most Vojinovića spada u najstarije sačuvane mostove u Srbiji.

Vučitrnac Zoran Marković sada je sa porodicom nastanjen u Beogradu. U  prestonici živi ali mu je srce, kako kaže, ostalo ovde.

„Dok god me noge nosi dolaziće na Cveti i Svetog Iliju da obiđem pretke groblje i crkvu“, govori starac dok se priseća se da je pre tridesetak godina u crkvenoj porti bilo toliko naroda da ni igla nije imala gde da padne.

 Saša Jocić iz Banjske, jednog od nekoliko sela u okolini Vučitrna u kojima još žive Srbi kaže da su ostali najhrabriji.

„Ostali smo samo živi junaci i trudimo se da ne obrukamo slavne pretke. Spomenici i grobovi govore vam više nego živi narod. Mi pokojne ne zaboravljamo, nismo ih obrukali i ostaćemo doslednji do poslednjeg daha“, uverljiv je Jocić.

Vučitrn živi u pesmama, kazivanjima i spomenicima

Slavnu prošlost svedoče spomenici istorije i kulture, duh grada njegovi ljudi i priče iz starih vremena, a sve to na jednom mestu sažela je Ljiljana Staletović, novinarka i scenaristkinja iz ovog grada.  Njena knjiga „Vučitrn od iskona do izgona“ predstavljena je u priprati ovdašnje crkve. Posle 26 godina bila je to prva promocija u gradu koji je u svojoj istoriji čak tri puta rasrbljavan.

Rad na knjizi autrika je počela pre 12 godina. Otkriva kako nije očekivala da će na kraju to biti tako obimno delo sa više od 650 strana i blizu 300 fotografija.

„Naišla sam na puno istorijskih podataka koji su ne samo meni već i mnogima bili nepoznati. Došla sam do saznanja da je ovde u 16. veku postojala Vučitrnska mitropolija te da je u gradu pre Prvog srpskog ustanka na području od Skoplja do Novo Pazara podignut Vučitrnski ustanak“, priča Staletovićeva.

Knjiga se sastoji iz gotovo tri stotine priča i kazivanja od najstarijih vremena – prvih otkrića i pominjanja Vučitrna pod tim imenom sve do današnjih dana.
„Svaka od  katkih priča predstavlja mali segment davno razbijenog mozaika Vučitrna koje iznova slažete sa svakom narednom pričom koju pročitate“, rekao je na promociji direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković.  

Podsetivši da je Vučitrn grad Vojnovića, Brankovića, Altomanovića, autorka poručuje:

„Kada Albanci kažu da su ovde vladali neki ilirski vladari ja im kažem da za razliku od tih vaših vladara ovi naši imaju svoja imena i prezimena“.

Pored imena i prezimena istorijskih ličnosti u knjizi su navedene i priče znamenitih Vučitrnaca uredno popisana materijalna i nematerijalna baština.

Kod Srba na Kosovu postoji izreka: ne poklanjaj sve što imaš ostavi jedan mali zapatak da klicu i seme ponovo umnožiš.

„Ja po godinama to ne mogu da budem, ali Bogu hvala u selu imam unuke koji će biti taj mali zapatak za obnovu i vasrksenje našeg naroda“, poručuje Saša Jocić iz Banjske koji je na prazničnu liturgiju doša sa unucima.  

U trajanju ovog grada sačuavana su i ispisana i lepa i teška vremena.

Grad je tri puta ostajao bez Srba, a oni su se tri puta vraćali. Kod raseljenika je i danas jako prisutna legenda da će se Srbi vratiti onda kada Sitnica ponovo počne da teče ispod starog kamenog mosta Vojinovića.

„Taj fenomen se u istoriji grada i događao. Sitnica je u vreme snažnog zemljotresa  uoči Velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem promenila tok ali se i mnogo godina kasnije na nekoliko dana i nedelja vraćala u svoje staro korito. Tada su se vraćali i Srbi u grad. Uostalom 465 godina je Vučitrn bio pod Tucima pa je je oslobođen“, podseća autorka knjige „Vučitrn od iskona do izgona“, Ljiljana Staletović.

Malo ljudi zna da je pesma „Karanfil se na put sprema“ izvorno iz grada na Sitnici podno Čičavice. Od iskona do izgona, s nadom u vaskrsnuće ovog mesta Srbi pesmom veličaju Vučitrn. Tako je bilo od pretkosovskog pa sve do ovog, neki kažu, ciklusa poslednjih vremena.

„Na Cveti 1913. od Turaka tek oslobođenim gradom prošla je litija, a danas će srpska knjiga, rekla je autorka Ljiljaba Staletović.  

I. Miljković

Radio reportaža „Vučitrn od iskona do izgona“ sa verom u Vaskrsnuće emitovana je u emisiji „Magazin na Prvom“ Radio Beograda 1. Poslušajte je ovde: