Жељко Зеновић, кувар из манастира Драганац: Човек се промени у јелу и молитви

Јела припремљена у манастирској кихињи нарочито су укусна, посебног рецепта нема али се сваки оброк припрема с љубављу и уз молитву, открива Жељко Зеновић, професионални кувар из Петровца на мору који је одлучио да приморски начин живота замени манастирским.

Кување му је професија више од 25 година. Иако је  потражња за мајсторима кулинарства у туристичкој сезони у месту из којег потиче огромна, Жељко је одлучио да се из цетињског манастира, где је више година служио код блаженопочившег митрополита црногорско – приморског Амфилохија спусти до Драганаца у Косовско Поморавље.

„После службовања на Превлаци у манстиру код оца Бенедикта прешао сам на Цетиње. Живот поред митрополита Амфилохија је за мене неописиво искуство којег ћу се сећати читавог живота, као и те љубави и благодати која ми је пружена у тамошењем манастиру“, присећа се Зеновић.

Две и по године после смрти митрполита цногорско приморског добија понуду од тадашњег игумана Драганца, оца Илариона, те прелази да ради у кухињи овог манастира.

Припрема јела за Жељка је доживљај и прави изазов. У кулинарству му, каже, ништа није напорно, а времена има дововљно и за одмор и за рад.

„Док сам био у цетињском манастиру увек ме је било жао и сметало ми је што због послова у кухињи нијесам могао да присуствујем литургији. Често сам знао да се искрадем из кухиње не би ли макар мало био на литургији. Онда ми је један старији монах рекао да је литургија и у кухињи. Ви нисте присутни у цркви али сте у другој цркви у којој се припрема храна и ту поруку носим увек у срцу“, открива Жељко.

У кухињи у Драганцу припрема се храна и за братију и за госте. Нико одатле не сме отићи гладан, а Жељко често и радо припрема приморске специјалитете.

„Ако дајете сву љубав исто је припремати јело за пет и за двесто људи, уме да буде напорно али вас Бог награди силом духа светога и онда вам је све лако“, појашњава Жељко.

Подсећа да се у манастиру осим рибе друго месо у исхрани не користи тако да у данима када није пост припрема разна јела и пите. Припрема посних јела на води му је међутим, каже, увек причињавала већу радост и изазов.

„Волим ја да у кухињи припремим неке морске специјалитете али највише ми се допада припрема јела на води. Живети и јести једно одређено време храну на води јесте одличан начин за чишћење организма. Човек се много љепше и другачије осјећа. Човек се промени у том јелу, мало људи то зна али је тако… треба да пробате то…“, отркива кувар из Драганаца.

На Косово није случајно дошао, каже да би овде волео да остене…

„Моји су у Црну Гору дошли са Косова пре више од пет векова зато нас свако страдање и сваку сузу људи са Косова боли и тешко ју је доживјети, јер је Косово полазна тачка и  место свих духовних људи и свих Срба.“

Иако је одрастао без родитеља истиче да су родитељска љубав према детету и љубав према Господу искрене и немерљиве.

„Кроз свако искушење и страдање у животу на крају нас увијек сачекају родитељи и Господ“, подсећа кувар искушеник и додаје да је некоме од Бога  дато да живи у породици, а некоме у манастиру.

„ Осјећам да је моје мјесто у манастиру, пут није лак,  нечастиви не да никоме да се спаси али моја снага је у Господу и ако издржим волео бих да овде међу овим монасима и останем у молитви за све нас“, прича Жељко.

Кухиња је место где храном чинимо угођај телу, а манастир где молитвом и тиховањем крепимо душу, а изазов за данашњег човека је наћи праву меру и успостави равнотежу између првог и другог.

Ризница