Željko Zenović, kuvar iz manastira Draganac: Čovek se promeni u jelu i molitvi
Jela pripremljena u manastirskoj kihinji naročito su ukusna, posebnog recepta nema ali se svaki obrok priprema s ljubavlju i uz molitvu, otkriva Željko Zenović, profesionalni kuvar iz Petrovca na moru koji je odlučio da primorski način života zameni manastirskim.
Kuvanje mu je profesija više od 25 godina. Iako je potražnja za majstorima kulinarstva u turističkoj sezoni u mestu iz kojeg potiče ogromna, Željko je odlučio da se iz cetinjskog manastira, gde je više godina služio kod blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko – primorskog Amfilohija spusti do Draganaca u Kosovsko Pomoravlje.
„Posle službovanja na Prevlaci u manstiru kod oca Benedikta prešao sam na Cetinje. Život pored mitropolita Amfilohija je za mene neopisivo iskustvo kojeg ću se sećati čitavog života, kao i te ljubavi i blagodati koja mi je pružena u tamošenjem manastiru“, priseća se Zenović.
Dve i po godine posle smrti mitrpolita cnogorsko primorskog dobija ponudu od tadašnjeg igumana Draganca, oca Ilariona, te prelazi da radi u kuhinji ovog manastira.
Priprema jela za Željka je doživljaj i pravi izazov. U kulinarstvu mu, kaže, ništa nije naporno, a vremena ima dovovljno i za odmor i za rad.
„Dok sam bio u cetinjskom manastiru uvek me je bilo žao i smetalo mi je što zbog poslova u kuhinji nijesam mogao da prisustvujem liturgiji. Često sam znao da se iskradem iz kuhinje ne bi li makar malo bio na liturgiji. Onda mi je jedan stariji monah rekao da je liturgija i u kuhinji. Vi niste prisutni u crkvi ali ste u drugoj crkvi u kojoj se priprema hrana i tu poruku nosim uvek u srcu“, otkriva Željko.
U kuhinji u Dragancu priprema se hrana i za bratiju i za goste. Niko odatle ne sme otići gladan, a Željko često i rado priprema primorske specijalitete.
„Ako dajete svu ljubav isto je pripremati jelo za pet i za dvesto ljudi, ume da bude naporno ali vas Bog nagradi silom duha svetoga i onda vam je sve lako“, pojašnjava Željko.
Podseća da se u manastiru osim ribe drugo meso u ishrani ne koristi tako da u danima kada nije post priprema razna jela i pite. Priprema posnih jela na vodi mu je međutim, kaže, uvek pričinjavala veću radost i izazov.
„Volim ja da u kuhinji pripremim neke morske specijalitete ali najviše mi se dopada priprema jela na vodi. Živeti i jesti jedno određeno vreme hranu na vodi jeste odličan način za čišćenje organizma. Čovek se mnogo ljepše i drugačije osjeća. Čovek se promeni u tom jelu, malo ljudi to zna ali je tako… treba da probate to…“, otrkiva kuvar iz Draganaca.
Na Kosovo nije slučajno došao, kaže da bi ovde voleo da ostene…
„Moji su u Crnu Goru došli sa Kosova pre više od pet vekova zato nas svako stradanje i svaku suzu ljudi sa Kosova boli i teško ju je doživjeti, jer je Kosovo polazna tačka i mesto svih duhovnih ljudi i svih Srba.“
Iako je odrastao bez roditelja ističe da su roditeljska ljubav prema detetu i ljubav prema Gospodu iskrene i nemerljive.
„Kroz svako iskušenje i stradanje u životu na kraju nas uvijek sačekaju roditelji i Gospod“, podseća kuvar iskušenik i dodaje da je nekome od Boga dato da živi u porodici, a nekome u manastiru.
„ Osjećam da je moje mjesto u manastiru, put nije lak, nečastivi ne da nikome da se spasi ali moja snaga je u Gospodu i ako izdržim voleo bih da ovde među ovim monasima i ostanem u molitvi za sve nas“, priča Željko.
Kuhinja je mesto gde hranom činimo ugođaj telu, a manastir gde molitvom i tihovanjem krepimo dušu, a izazov za današnjeg čoveka je naći pravu meru i uspostavi ravnotežu između prvog i drugog.
Riznica
