Živojin Perić

Srpski pravnik i političar, dopisni član SANU, Živojin Perić rodio se 3. januara 1868. godine u Stublinama. Bio je član Napredne stranke, a iz politike se povukao 1919.

Perić je rođen u vrlo bogatoj zadružnoj porodici u Kneževini Srbiji. Osnovnu školu je započeo u rodnim Stublinama kod Uba, a završio je u Obrenovcu. Započeo je gimnaziju u Valjevu, a završio je u Beogradu. Fakultet pravnih nauka završio je 1891. g. u Parizu.

U državnoj službi je bio zaposlen od 1893, prvo u Ministarstvu Finansija, pa u Ministarstvu spoljnjih poslova. Sudsku karijeru započinje u beogradskom prvostepenom Varoškom sudu najpre kao pisar a potom kao sudija. Zajedno sa tadašnjim predsednikom Varoškog suda i prijateljem Vasilijem Simićem doprineo je reformi ove institucije. Sa mesta sekretara u Ministarstvu pravde Kraljevine Srbije biće izabran najpre za vanrednog profesora građanskog sudskog postupka i međunarodnog privatnog prava u Velikoj školi a, 1901. g. za redovnog profesora na istoj katedri. Od 1905, redovan je profesor građanskog prava na Univerzitetu u Beogradu.

Od 1908. g. do 1919. g. aktivno je učestvovao u političkom životu Kraljevine Srbije.

Autor je velikog broja dela iz pravne tematike i to: „Zadružno pravo“, I i II (1920), „O ugovoru o prodaji i kupovini“ I,II, III, (1920—1921), „O sukobu zakona u međunarodnom privatnom pravu“ (1926), „Granice sudske vlasti“ (1899), „O popisu za izvršenje odluka sudskih“, (1902), „O prvenstvenom pravu naplate između države i hipotekarnih poverilaca“ (1901), „Jedan pogled na evolucionističku pravnu školu“ (1907), „O školama u pravu“ (1921), „Privatno pravo“ (1912), „Principi stečenih prava“ (1920), „Političke studije“ (1908), i sa Dragoljubom Aranđelovićem bio je koautor knjige „Građanski sudski postupak“ I, (1912), Perić je bio i autor brojnih pravnih rasprava i članaka u brojnim srpskim, jugoslovenskim i inostranim stručnim časopisima. Za svoj doprinos pravnoj nauci nagrađen je brojnim nagradama.