Кадија те тужи, кадија ти суди – случај породице Стојковић из Паралова

Драган Стојковић из Паралова код Новог Брда преко ноћи је од жртве  постао окривљени. Одласком у полицијску станицу да пријави штету коју му на имању причињава комшија Албанац, сазнаје да је против њега поднета пријава од стране комшије због наводног напада. Ово је само још једна од сличица у мозаику косовске свакодневице и приказ апсурда система у коме се правда селективно спроводи и  када се спроведе то се чини  са циљем да се отежа живот онима који су најупорнији да остану на својим имањима.

За разлику од већине својих сународника Драган Стојковић не жели да прода ни шуму, ни ливаде ни кућу са окућницом иако свакодневно трпи притиске и претње од нових комшија. Један од тројице албанске браће, најупорнији је у намери да га отера са огњишта тако што готово свакодневневно нагони и напаса стоку на његовом имању и редовно му причињава штету, прича Србин из Паралова.

Одлучио је Драган да случај пријави полицији и у ту сврху телефоном направио видео снимак комшије како је нагонио овце у његову ливаду. Видевши да га снима, Албанац је опсовао Србина, а онда и упутио претњу смрћу. У  демократским земљама овакве ствари решавају се експресно пријавом органима реда, али не и на Косову!

У случају Драгана Стојковића, компликације почиње тек по одласку у полицију где Србин сазнаје да је већ пријављен од стране комшије и то наводно за напад на њега.  

„У полицији су ми још и рекли да је добро да сам дошао јер су имали налог за моје привођење пошто сам пријављен од стране комшије да сам га напао грабуљом за шта је чак и имао потврду од лекара. Ја се као задравствени радник питам која то установа може да изда потврду за нешто што се није ни догодило“, прича Стојковић.

По готово идентичном сценарију пре десет година исти комшија је напао Персу Стојковић, драганову Мајку, када је из баште изгонила његове овце.  Албанац је насрнуо на старицу и нанео јој телесне повреде а косовско правосуђе јој је наложило да плати казну од 50 евра за ремећење јавног реда и мира.

„ Од жртве, нас су прогласили кривцима и тако је било и са мојом мајком. Она је тада из наше баште истерала његову стоку, а он је изнревиран због тога ударио мотком по бутини за шта смо имали валидан лекарски документ. Нажалост, њихово правосуђе то нажалост није узело у разматрање, него је без икаквог салушања и узимања у обзир свих доказа и чињеница моју мајку прогалсило кривом за ремећење јавног реда и мира и казнило новчано у висини од 50 евра, а она то није желела да прихвати из принципа“, прича Драган Стојковић.

Случај, тада седамдестпетогодишње принципијелне старице, која је одбила да плати казну и чак била спремна на затвор како би одбранила част и образ, доспео је у јавност.  Подигла се медијска прашина, умешали су се и српски политички представници па је суд повукао пресуду. Била је то бака Персина победа над  косовским правосуђем.

„Моја мајка, нити је отишла у затвор, нити је платила казну и сложићете се да је то за озбиљно правосуђе и озбиљан пропуст и не можете ако стојите иза нечег тек тако да одбаците неко дело“, ироничан је Драган.

Подсећа да се после десет година на његову жалост све понавља по истом сценарију и истиче да би албанском комшији било најпаметније да одустане од поступка против њега, мада, каже, да не може ништа да гарантује и да очекује какв ће бити крајњи исход читаве ове ситуације. 

Очигеледно да један од тројице браће Албанаца, по сваку цену жели имање породице Стојковић за себе или ради за неког од крупнијих играча са косовске сцене којима је имовина ове српске породице запала за око будући да су бројна имања у окружењу већ продата Албанцима.

У прилог овој претпоставци и чињеница да је Драган раније више пута нападан од стране својих албанских комшија.

„Када се догодио први напад кажњени су условном казном затвора уколико дело понове. Чак је и полиција у једном тренутку признала да против браће постоји чак 17 кривичних пријава, неке су процесуиране али на њих ништа не утиче да промене своје понашање. Све упућује да имају неку озбиљну подршку од неког из институција јер ако погледате да је реакција система буквално никаква што мене упућује на размишљање да неко стоји иза њих и додатно нас обесхрабрује. Овде нас је остало мало и под таквим видом притиска питање је докле се још може издржати“, искрен је Драган Стојковић.

Пре сукоба на Косову и Меотхији живот у Паралову бујао у свих 17 засеока, а данас је нажалост већина пуста. У тридесетак домаћинстава још има Срба. Живе у страху и избегавају да о ономе што им се дешава причају новинарима и полицији јер је, тако кажу, мања штета по њих.

Драган на имању живи са мајком и братом. Породица Стојковић има 7 хектара земље, не стижу и не могу да обрађују све будући да су грамзиве албанске комшија већ присвојиле део имања за себе. И то им је, вели Драган, мало па би, очигледно је да нам узму и остало.

„Видели сте да Срби трпе и избегавају било какав конфликт са њима макар и трпели штету на својој имовини и у таквим околностима је опстанак тежак, готово немогућ“, признаје Стојковић и додаје:  „Колико ћемо још моћи овако не бих знао да кажем, не иду нам на руку ни политичке околности и као што видите све је по њиховој вољи и њима подређено“.

 Борба за приватну имовину, опстанак и достојанство за огромну већину Срба на Косову и Меотхији је пуних 26 година начин живота и крст који носе. Они који посустану у тој и таквој борби одлучују се да сав иметак распродају и негде у остатку Србије потраже бољи живот за себе и породицу, не и Драган Стојковић.

Гледано из угла ове породице о праву и правима Срба на Косову и Метохији апсурдно је говорити. И не ради се овде о углу посматрања, нити о законима, који, ето, хвале се у Приштини, задовољавају све европске стандарде, већ о њиховој систематској примени и двострукој правди.

Могли бисмо овде још примера да набрајамо али задржаћемо се на оној народној, искованој на темељима трпљења неправде и зулума у вишевековном ропству. Само су се времена и методе промениле али народна истина једном изречна, унивезалана за свако време бивствовања косметских Срба и она гласи: Кадија те тужи, кадија ти суди.

Иван Миљковић